Ovogodišnji samit dolazi u trenutku kada su ulozi izuzetno visoki: iza nas je jedna od najtoplijih godina u istoriji, zabeležen je rekordan broj ekstremnih vremenskih događaja i dramatično topljenje ledenih masa. Prema procenama Ujedinjenih nacija, emisije gasova sa efektom staklene bašte sada gotovo sigurno vode ka probijanju granice od 1,5 stepeni Celzijusa, i to najverovatnije u narednih deset godina.

Na ovogodišnjem skupu neće biti delegacije Sjedinjenih Američkih Država, jednog od najvećih svetskih zagađivača. Predsednik Donald Tramp je već prvog dana novog mandata, u januaru 2025, pokrenuo postupak povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma, koji je opisao kao „prevaru“. Zvanični izlazak iz sporazuma očekuje se u januaru 2026. godine.

Šta je COP30?

Skraćenica COP znači Conference of the Parties („Konferencija strana potpisnica“), pri čemu „strane“ označavaju države potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), među kojima je i Srbija. Ovo je trideseta konferencija po redu – otuda naziv COP30.

Samit svake godine okuplja svetske lidere, naučnike, predstavnike međunarodnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora, kako bi razgovarali o zajedničkim naporima za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

Povezano: COP29 je završen dogovorom od 300 milijardi dolara, ali da li je to dovoljno?

Ovogodišnji COP ima i simboličnu težinu – obeležava se deset godina od usvajanja Pariškog sporazuma na COP21 u Parizu, kada je gotovo 200 država pristalo da ograniči globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepen iznad predindustrijskog nivoa.

Kada se održava samit?

Konferencija će trajati od 10. do 21. novembra, dok će se Samit svetskih lidera o klimatskoj akciji održati 6. i 7. novembra, pre početka glavnih pregovora.
Pregovori će, kao i obično, trajati duže od planiranog: prošlogodišnji COP29 u Bakuu (Azerbejdžan) završen je 35 sati nakon predviđenog roka, a rekord po dužini drži COP25 u Madridu, koji je produžen više od 40 sati.

Gde se održava COP30?

Domaćin konferencije je Belem, grad na obodu amazonske prašume. Iako je Južna Amerika ranije bila domaćin, ovo je prvi COP koji se održava u Brazilu, kao i prvi koji se fizički odvija u regionu Amazona.

Organizatori su ga već prozvali „šumskim COP-om“, dok je brazilski predsednik Lula da Silva ovu godinu nazvao – „COP istine“.

Zašto je ovogodišnji COP posebno kontroverzan?

Belem je izabran upravo zato da bi, kako kažu organizatori, svetski lideri „pogledali klimatsku krizu direktno u oči“. Grad leži na samom rubu Amazona – regiona koji je suočen s ubrzanim krčenjem šuma, požarima i posledicama klimatskih promena.

Belem je ujedno i jedan od najranjivijih brazilskih gradova: 40 odsto njegovog područja leži ispod nivoa mora, većina stanovnika živi u siromašnim četvrtima bez drvoreda i infrastrukture, a preko polovine od 2,5 miliona ljudi suočeno je sa teškim uslovima života.

Povezano: Krčenje šuma kao svetski i srpski problem

Uprkos dvogodišnjem periodu priprema, brojni posetioci se žale na manjak pristupačnog smeštaja. Pojedini stanodavci navodno su čak iselili stanare da bi iznajmili svoje objekte po višim cenama učesnicima konferencije.

Dodatnu kontroverzu izazvale su i tvrdnje da je deo prašume posečen radi izgradnje puta koji bi omogućio lakši pristup konferencijskom centru, što su zvaničnici COP30-a demantovali.
Istovremeno, brazilska vlada je nedavno odobila bušenje nafte u blizini reke Amazon, što je otvorilo pitanje kredibiliteta zemlje kao domaćina klimatskog samita.

Ko sve dolazi?

Do početka novembra prisustvo je potvrdilo manje od 60 svetskih lidera, znatno manje nego prošle godine kada ih je u Bakuu bilo oko sto.

U Belem su već stigli predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koji su govorili na uvodnoj sednici. Prisutni su i britanski premijer Kir Starmer, princ Vilijam u ime kralja Čarlsa, kao i francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc.

Predsednik Tramp, očekivano, neće prisustvovati, a Sjedinjene Države neće poslati ni visoke predstavnike. Kineski predsednik Si Đinping takođe neće biti prisutan, ali je poslao zvaničnu delegaciju.

O čemu će se razgovarati?

Deset godina nakon usvajanja Pariškog sporazuma, COP30 se smatra ključnim trenutkom za reviziju i unapređenje nacionalnih klimatskih planova.
Sporazum predviđa da države potpisnice svakih pet godina ažuriraju svoje obaveze, takozvane nacionalno utvrđene doprinose (NDCs), u kojima preciziraju kako planiraju da smanje emisije i prilagode se klimatskim promenama.

Rok za predaju NDC planova za 2035. godinu istekao je u februaru, ali ga je 95 odsto zemalja propustilo. Kasniji rok, kraj septembra, ispoštovalo je svega 60 država koje zajedno čine 63 odsto globalnih emisija. Evropska unija upravo je završila svoje revidirane ciljeve za smanjenje emisija.

Prema analizama Programa UN za životnu sredinu (UNEP), iako je Pariski sporazum donekle dao rezultate, trenutni tempo promena nije dovoljan da bi se globalno zagrevanje usporilo.

„U Belemu lideri moraju da se dogovore o odlučnom, zajedničkom odgovoru na ovaj zaostatak“, poručila je Melani Robinson iz Svetskog instituta za resurse (WRI).

Na dnevnom redu biće teme poput ograničavanja globalnog zagrevanja, novopodnetih NDC planova, sprovođenja ranijih obaveza, kao i pitanja finansiranja klimatskih mera, očuvanja okeana i šuma, ulaganja u obnovljive izvore i smanjenja upotrebe fosilnih goriva.

„Prozor se brzo zatvara“

Poruka ovogodišnjeg samita jasna je od samog početka: vreme ističe i potrebno je delovati odmah. Odsustvo Sjedinjenih Država baca senku na pregovore, a brazilski predsednik Lula u uvodnom govoru upozorio je da svet više nema luksuz odlaganja:

„Prozor koji imamo da delujemo brzo se zatvara“, rekao je Lula. „Ekstremističke snage šire neistine zarad političke koristi, zarobljavajući buduće generacije u zastarelom modelu koji produbljuje društvene i ekonomske nejednakosti i razara životnu sredinu.“