Kineski zvaničnici su u julu predstavili projekat za koji tvrde da će biti najveća solarna elektrana na svetu – kada bude završen, prostiraće se na 610 kvadratnih kilometara Tibetske visoravni, površini približnoj veličini Čikaga.

Kina poslednjih godina postavlja solarne panele brže od bilo koje druge zemlje, a ulaganja počinju da daju rezultate. Studija objavljena u četvrtak pokazuje da su emisije u prvih šest meseci 2025. pale za 1% u odnosu na isti period prošle godine, produžavajući trend započet u martu 2024.

Iako je ovo dobra vest, kao najveći svetski zagađivač Kina će morati mnogo brže da smanjuje emisije kako bi dala svoj deo u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, piše EuroNews Green. Prema proceni Lauri Myllyvirte, glavnog analitičara u Centru za istraživanje energetike i čistog vazduha, da bi zemlja postigla ugljeničnu neutralnost do 2060, emisije bi morale da padaju u proseku 3% godišnje tokom narednih 35 godina.

Strukturni pad emisija

Za razliku od ranijih perioda kada su emisije opadale zbog usporavanja ekonomije, ovaj put potrošnja električne energije raste – u prvih šest meseci porasla je za 3,7% – ali rast solarne, vetro i nuklearne energije uspeo je da pokrije dodatnu tražnju. „Prvi put govorimo o strukturnom padu emisija u Kini,“ kaže Myllyvirta.

Kina je u prvoj polovini 2025. instalirala 212 gigavata solarnih kapaciteta – više nego što SAD imaju ukupno (178 GW krajem 2024). Solarna energija je već nadmašila hidroenergiju, a ove godine mogla bi da pretekne i vetar i postane najveći izvor čiste energije u zemlji.

Li Šuo, direktor China Climate Hub-a pri Asia Society Policy Institute, ocenio je da je ovo prekretnica: „Ovo je trenutak od globalnog značaja, retka iskra nade u inače sumornoj klimatskoj slici.“ Dodao je i da primer Kine pokazuje da smanjenje emisija ne mora da ugrozi privredni rast.

Najveći solarni projekat na svetu

Na Tibetskoj visoravni prostire se more solarnih panela među kojima rastu biljke i pase na hiljade ovaca – nazvanih „fotonske ovce“. Paneli smanjuju prašinu i isušivanje zemljišta, pa omogućavaju rast vegetacije. Kada bude u potpunosti završen, projekat će imati preko sedam miliona panela i obezbediće struju za pet miliona domaćinstava.

Ipak, veliki izazov ostaje prenos energije do istočnih provincija gde su koncentrisana industrijska postrojenja i najveći deo stanovništva. Već postoji dalekovodna veza između Ćinghaja i provincije Henan, a planirane su još dve – uključujući jednu koja će stići sve do juga, u provinciju Guangdong.

Problem predstavlja i sama mreža, prilagođena stabilnom radu termoelektrana na ugalj, a ne promenljivoj proizvodnji iz obnovljivih izvora. „To su izazovi koje su vlasti prepoznale i pokušavaju da reše, ali oni zahtevaju velike promene u načinu rada termoelektrana i celokupnog prenosnog sistema,“ kaže Myllyvirta.