Na površini sve izgleda poznato — letnji mirisi, turisti na obalama, more koje mami na osveženje. Ipak, ispod tog mirnog plavetnila krije se opasna istina: Sredozemno more prolazi kroz jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa ikada zabeleženih, a posledice bi mogle biti razorne – ne samo za morske ekosisteme, već i za živote ljudi širom južne Evrope i severne Afrike.

Prema podacima programa Copernicus koje je analizirao Météo-France, temperatura površine mora 29. juna dostigla je rekordnih 26,01°C, što je čak 3 stepena više od proseka za ovaj period. U pojedinim delovima, naročito uz francusku i špansku obalu, odstupanje je premašilo i 4°C. Najintenzivnije zagrevanje zabeleženo je u zapadnom Sredozemlju – u Balearskom i Tirenskom moru – a naučnici upozoravaju da se u bliskoj budućnosti ne očekuje pad temperatura.

Ekosistemi na ivici pucanja

Toplotni talasi u morima više nisu retkost. Ali, ono što zabrinjava stručnjake jeste njihova učestalost, intenzitet i trajanje. U poređenju sa predindustrijskim vremenom, današnji morski toplotni talasi su deset puta jači i traju tri puta duže.

Povezano: Zašto je vreme sve ekstremnije: Vodič kroz klimatske promene

„Morski toplotni talasi ove magnitude u Sredozemlju već su izazvali masovna uginuća beskičmenjaka, propadanje livada morske trave i pojavu bolesti u farmama dagnji“, upozorava dr Ketrin Smit iz Britanskog udruženja za morsku biologiju.

Ugrožene su i ikonične vrste: populacije korala su u padu od čak 90 odsto, a plemenita periska, endemska školjka ovog mora, nalazi se na ivici izumiranja. Toplije vode sadrže manje kiseonika, što dovodi do masovnog uginuća riba, kao što se desilo u Toskani 2024. godine. A kada ribe beže u dublje slojeve, ostavljaju morske ptice bez hrane – i lanac smrti se nastavlja.

Kada more diktira vremenske prilike

Posledice se ne zadržavaju isključivo na morskim dubinama. Topla mora „hrane“ ekstremne vremenske pojave – i to sve češće i sa sve ozbiljnijim posledicama.

Oluja Danijel, koja je 2023. godine odnela skoro 6.000 života, bila je 50 puta verovatnija i 50% intenzivnija upravo zbog visoke temperature mora. Poplave u Valensiji 2024. godine, u kojima je stradalo više od 200 ljudi, takođe su delimično povezane s toplotnim talasom u Sredozemlju.

Klimatski hotspot koji gubi kontrolu

Sredozemno more se zagreva brže od globalnog proseka. Od 1980-ih godina, kada su se toplotni talasi u moru dešavali jednom godišnje u ograničenim oblastima, danas beležimo i po četiri godišnje – gotovo celokupna morska površina je pogođena. Temperature su petu godinu zaredom iznad proseka.

„Toplotni talas koji trenutno obuhvata zapadni deo Sredozemlja je ozbiljan i zahteva pažnju“, poručuje dr Karina fon Šukman iz organizacije Mercator Ocean International.

Za naučnu zajednicu dileme nema: ovo je direktna posledica klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću. Ako se hitno ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, ovakvi toplotni talasi postaće nova norma – a Sredozemlje bi moglo biti trajno izmenjeno.