Prema najnovijim prognozama, postoji više od 80% šanse da će neka od narednih pet godina biti najtoplija ikada zabeležena.

Još zabrinjavajuće, procenjuje se da postoji 86% verovatnoće da će prosečna globalna temperatura u najmanje jednoj godini premašiti granicu od 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariskog sporazuma, dok je šansa da petogodišnji prosek pređe tu granicu čak 70%. Ova temperaturna linija smatra se ključnom za izbegavanje najopasnijih posledica klimatskih promena.

„Više prosečne globalne temperature ne znači samo brojke u izveštajima – to u praksi znači jače uragane, ekstremne padavine, razorne suše i češće toplotne talase“, upozorava klimatološkinja sa Univerziteta Kornel, Natali Mahovald.

Iako je 2024. godina već dostigla prosečno zagrevanje od 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba, Pariskim sporazumom predviđena je provera proseka u periodu od 20 godina. Prema procenama WMO-a, trenutno se svet zagrejao za oko 1,4°C — ali pravac kretanja jasno pokazuje ubrzanje.

Svet se zagreva brže nego ikad: Arktik se greje 3,5 puta brže od globalnog proseka, led nestaje, a nivo mora raste. Istovremeno, klimatski ekstremi postaju sve češći, a posledice — sve smrtonosnije. Naučnici objašnjavaju da prirodni fenomeni poput El Ninja dodatno „poguraju“ temperature, ali ono što zabrinjava jeste da se planeta posle toga gotovo i ne hladi.

„Rekordne temperature odmah postaju nova normalnost“, kaže Rob Džekson, klimatolog sa Stenforda.

Pre samo deceniju — šansa 1%, danas gotovo izvesnost

Pre tačno deset godina, iste istraživačke institucije procenjivale su da postoji svega 1% šanse da bilo koja godina u bliskoj budućnosti premaši prag od 1,5°C. Ta verovatnoća tada je delovala apstraktno. Danas, ta granica ne samo da je premašena, već modeli pokazuju da je skoro izvesno da ćemo takve godine viđati sve češće.

„To nije nešto što želimo da vidimo, ali nauka je jasna“, izjavio je klimatolog Leon Hermanson iz britanskog Met Office-a. Ukoliko se trenutni trend nastavi, svet bi mogao do kraja decenije prvi put premašiti i granicu od 2°C — prag koji je dosad smatran manje verovatnim, ali čije posledice uključuju brže topljenje leda, gubitak biodiverziteta, teške suše i pojačane migracije stanovništva.

Šta ove prognoze znače za Srbiju i region?

Za Srbiju i širi balkanski region, ovakvi klimatski scenariji znače sve duže i jače toplotne talase, intenzivnije suše koje ugrožavaju poljoprivredu, ali i sve češće pojave ekstremnih padavina i brzih poplava, poput onih koje su poslednjih godina pogađale Beograd i zapadnu Srbiju. Gradovi su posebno ranjivi — urbana ostrva toplote, kombinovana sa zagađenjem i nedovoljnom infrastrukturom za hlađenje i zaštitu stanovništva, povećavaju rizik po zdravlje ljudi.

Povećana učestalost šumskih požara u Dalmaciji, Crnoj Gori i Grčkoj, kao i presušivanje tokova reka u istočnoj Srbiji i Vojvodini, deo su iste slike — klimatskih promena koje više nisu „budućnost“ nego svakodnevna realnost.

Iako se globalna granica zagrevanja često doživljava kao apstraktna, posledice su vrlo konkretne: manjak vode, povećanje cena hrane, veća energetska potrošnja za hlađenje i sve veći zdravstveni rizici, posebno za starije, decu i hronične bolesnike.