Evropska elektroenergetska mreža ne uspeva da isprati tranziciju ka obnovljivoj energiji, navodi se u novom izveštaju.

Pošto je EU prošle nedelje objavila svoju mapu puta za potpuno ukidanje uvoza ruskih fosilnih goriva do 2027. godine, elektroenergetske mreže postaju ključne za zamenu tih izvora domaćom zelenom energijom.

Izveštaj organizacija Beyond Fossil Fuels, E3G, Ember i Institute for Energy Economics and Financial Analysis analizirao je 32 operatora sistema za prenos električne energije (TSO) u 28 zemalja.

Ustanovljeno je da mnogi koriste zastarele scenarije, zasnovane na starim vladinim ciljevima i pretpostavkama o tržištu električne energije. Ovakvo zastarelo planiranje mreže i slaba upravljačka struktura koče energetsku tranziciju Evrope.

„Vlade moraju hitno da uklone ove prepreke iz planerskog sistema kako bi operatori mreža mogli da priključe projekte obnovljive energije“, kaže Džulijet Filips, aktivistkinja za energiju iz organizacije Beyond Fossil Fuels.

Filips dodaje da bi dodeljivanje klimatskog mandata operatorima i njihovim regulatorima moglo osigurati dugoročna ulaganja i odluke koje će „osigurati otpornost energetskih sistema u budućnosti“.

„To je jedini način da se oslobodimo zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, smanjimo račune i emisije“, ističe ona.

Gde u Evropi zapinju projekti obnovljive energije?

Više od 1.700 gigavata (GW) projekata obnovljive energije u 16 zemalja zaglavljeno je u redovima čekanja za priključenje na mrežu — što je više od tri puta veći kapacitet od onog koji je EU potreban da bi ostvarila energetske i klimatske ciljeve do 2030.

Ujedinjeno Kraljevstvo prednjači sa čak 722 GW vetro i solarne energije koji čekaju na priključenje. Slede Finska sa 400 GW, Italija sa 348 GW i Nemačka sa 70 GW.

U 2024. godini, 7,2 milijarde evra vredne energije iz obnovljivih izvora je bačeno u vodu u samo sedam zemalja, jer elektroenergetske mreže nisu mogle da je prime. Podaci su ograničeni jer mnogi operatori ne prate obim gubitaka obnovljive energije niti troškove koji iz toga proizlaze.

Dostupni podaci ipak osvetljavaju razmere gubitaka u najvećim evropskim ekonomijama. U Nemačkoj je tokom prošle godine obustavljeno korišćenje energije iz vetra i sunca u vrednosti od čak 3,3 milijarde evra. U Španiji, taj iznos mogao je dostići i 2,5 milijardi evra u 2024.

U tim zemljama, čista energija je bila bačena, dok su proizvođači ipak bili obeštećeni — dodatni trošak je često pao na krajnje potrošače.

Fosilna goriva kao samoispunjavajuće proročanstvo

Izveštaj upozorava da, ukoliko se planiranje i regulacija u vezi sa modernizacijom mreže ne promene, Evropa rizikuje da padne u „samoispunjavajuće proročanstvo“ u kojem gas iz fosilnih izvora deluje kao neophodan — jer mreže nikada nisu planirane da funkcionišu na obnovljivim izvorima.

Samo pet operatora mreže trenutno planira potpuno dekarbonizovanu mrežu do 2035: EirGrid (Irska), Energinet (Danska), Fingrid (Finska), National Grid (UK) i Litgrid (Litvanija). I to uprkos činjenici da 13 zemalja ima ciljeve za čistu energiju u istom vremenskom okviru.

„Evropska elektroenergetska mreža se ne modernizuje dovoljno brzo, i to se mora promeniti“, kaže Vilislava Ivanova, menadžerka istraživanja u organizaciji E3G.

Vlade, dodaje ona, moraju da pošalju „jasne političke signale“ operatorima mreža da je ispunjavanje klimatskih ciljeva prioritet, kako bi se oslobodio potencijal za otpornu ekonomiju bez fosilnih goriva.

„Samo kroz političko liderstvo, nezavisno upravljanje i jasne podsticaje možemo osigurati da mreže postanu pokretač — a ne prepreka — čiste i konkurentne energetske budućnosti Evrope.“