Kako prenose mediji, prilikom utakanja nafte iz Rafinerije nafte Pančevo u baržu preduzeća “Naftahem” Novi Sad 21. aprila oko 7:00 časova, izlilo se oko 82.000 litara nafte u zaštitnu barijeru oko barže i potencijalno u reku Dunav, saopštilo je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Pančevu, navodeći da je to utvrđeno uviđajem.

Dežurni tužilac je odmah po prijemu obaveštenja izašao na teren i obavio uviđaj sa policajcima Policijske uprave Pančevo, uz prisustvo pokrajinskih inspektora za zaštitu životne sredine, republičkih inspektora za bezbednost plovidbe, kao i Republičkog inspektora za prevoz opasnih materija, navodi u saopštenju OJT Pančevo.

Uviđajem je utvrđeno da je 20. aprila na pristanište broj tri u Rafineriji nafte Pančevo pristala barža vlasništvo preduzeća “Naftahem” Novi Sad, i da je 21. aprila između 7:02 časova i 7:35 časova prilikom utakanja nafte iz Rafinerije nafte Pančevo u tu baržu došlo do prelivanja nafte u količini od oko 82.000 litara u zaštitnu barijeru oko barže i potencijalno u Dunav.

Zavod za javno zdravlje uzeo je uzorke vode u okolini barže, kao i na delu “Milje” na Dunavu da bi se utvrdio stepen zagađenja, dok će OJT Pančevo u saradnji sa PU Pančevo i nadležnim inspekcijama preduzeti dalje mere i radnje vezane za navedeni događaj i utvrđivanje uzroka tog ekološkog akcidenta.

Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine u utorak 22. aprila saopštila da je preduzela mere povodom vesti da se u luci Rafinerije nafte Pančevo izlio evro dizel sa barže kompanije Naftahem iz Sremske Mitrovice, te da je do izlivanja, prema prvim saznanjima, najverovatnije došlo usled nepažnje posade na barži.

Bilo da se nafta izlila u reci ili okeanu ona može da ima katastrofalne posledice po životnu sredinu – može da ubije životinje i ptice koje žive na površini trovanjem ili gušenjem, kao i da utiče na plovnost i prirodnu hidroizolaciju.

Životinje koje su najviše pogođene naftom su često one koje žive na ili blizu površine reke ili u staništima na obali. Ribe mogu biti ugrožene ako se nafta pomeša u vodeni stub ili potone ispod površine.

Nafta koja se ispušta u životnu sredinu može štetiti staništima, a gubitak staništa može da promeni obrasce migracije i poremeti životni ciklus životinja i dovede do erozije obale.

U zavisnosti od gustine nafte koja se izlila postoji opasnost da ona potone na dno reke, što otežava ili onemogućava čišćenje.

Izlivanje nafte u okeanu nije isto kao u reci

Za razliku od okeana, reke ponekad imaju strukture kao što su brane i druge barijere koje blokiraju ili usporavaju slobodan protok vode. Tokom izlivanja nafte na reci, ove strukture takođe mogu usporiti kretanje nafte.

To je korisna funkcija za one koji pokučavaju da očiste naftu. Obale reke takođe mogu da spreče širenje prolivene nafte. Pošto se nafta otežanije širi nego na otvorenoj vodi, naftne mrlje mogu biti deblje na rekama, a napori za oporavak mogu biti efikasniji.

Jedan izuzetak je slučaj pretočnih brana. Voda koja prolazi preko brana može biti veoma turbulentna, uzrokujući da se ulje rasprši u vodeni stub. Ta nafta ima tendenciju da ne izbija na površinu i formira jednu mrlju.

Rastinje otežava čišćenje

Kada biljke rastu u rekama i obrubljuju njihove obale to otežava čišćenje nafte u odnosu na obale okeana koje su mahom kamenite ili peskovite. Ako nafta prođe kroz bumove, dugačke plutajuće barijere koje se koriste da spreče širenje nafte i ostave premaz na biljkama, tada opcije čišćenja biljaka uglavnom uključuju sečenje, spaljivanje, tretiranje hemikalijama ili ispiranje vegetacije vodom pod niskim pritiskom.

Još jedan problem za izlivanje nafte u rekama je sediment. Reke često nose mnogo nanosa u svojim tokovima. To znači da sediment ima potencijal da se zalepi za kapljice nafte. Na kraju (u zavisnosti od toga koliko je reka jaka i puna sedimenata) deo kombinacije nafte i sedimenta može da se slegne na dno reke, obično blizu ušća reke kada voda usporava i stiže do otvorenog mora.