Najnoviji izveštaj pokazuje da su najveći svetski gradovi sve izloženiji sušama i poplavama. Istraživanje koje su sproveli WaterAid, Univerzitet u Bristolu i Univerzitet u Kardifu otkriva da su evropske metropole među onima koje beleže izražene sušne trendove.

Na primer, Madrid je drugi među 49 gradova sa najizraženijim sušama, dok se London nalazi na 44. mestu. Još zabrinjavajući je fenomen nazvan klimatski “whiplash”, koji označava sve intenzivnije smenjivanje sušnih i kišnih perioda. Skoro petina analiziranih gradova suočava se sa ovom pojavom.

Slično tome, oko 20 odsto gradova doživljava nagle promene između ekstremno suvih i ekstremno vlažnih uslova, što naučnici nazivaju “klimatskim preokretom rizika”.

Prof. Katerina Mihaelides, stručnjakinja za hidrologiju sa Univerziteta u Bristolu, objašnjava za AP:

“Klimatske promene ne utiču svuda isto – svaka regija ih doživljava na drugačiji način, što znači da rešenja moraju biti prilagođena lokalnim potrebama.”

Evropski gradovi među najugroženijima

Podaci pokazuju da su svi analizirani evropski gradovi u poslednje četiri decenije zabeležili trend sušenja. Među njima su i prestonice poput Londona, Pariza, Berlina, Stokholma i Istanbula, koje se suočavaju sa sve dugotrajnijim sušama.

Neke metropole, poput Barselone i Madrida, suočavaju se sa ekstremnim promenama – od perioda obilnih padavina do izraženih suša, što dodatno otežava planiranje i upravljanje vodnim resursima.

Na globalnom nivou, oko 13 odsto gradova prelazi u vlažniju klimu, dok se preostalih 7 odsto suočava sa dugotrajnim sušama.

“Nekada kišna područja sada postaju suva i obrnuto. Pojedini gradovi su izloženi i poplavama i sušama, što dodatno komplikuje situaciju,” ističe Mihaelides.

Dublje razumevanje ovih promena može pomoći gradovima da se bolje pripreme i razviju strategije prilagođene lokalnim uslovima.

Nestašice vode i problemi sa infrastrukturom

Pored klimatskih promena, istraživanje je analiziralo i ranjivost urbanih sredina, uključujući kvalitet vodovodne i kanalizacione infrastrukture, nivo siromaštva i druge faktore koji utiču na otpornost gradova na ekstremne vremenske uslove.

U mnogim slučajevima, poplave mogu uništiti sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, što povećava rizik od širenja bolesti poput kolere i tifusa. Sa druge strane, suše mogu ostaviti milione ljudi bez osnovnih zaliha vode.

Dr Šon Foks, stručnjak za globalni razvoj sa Univerziteta u Bristolu, naglašava:

“Rizik od poplava i suša ne zavisi samo od vremenskih uslova, već i od toga koliko su zajednice spremne da se suoče sa ovim izazovima.”

Izveštaj upozorava da su Barselona, Berlin i Pariz posebno ranjivi zbog zastarele vodovodne i kanalizacione infrastrukture, što ih izlaže većem riziku od problema sa vodom u budućnosti.

Kako se boriti protiv klimatskih rizika?

Podaci pokazuju da je gotovo 90 odsto svih klimatskih katastrofa posledica prevelike ili premale količine vode.

U poslednjih 50 godina, broj klimatskih katastrofa poput suša i poplava učetvorostručen je, što vrši ogroman pritisak na vodne resurse i otežava prilagođavanje zajednica i ekonomija.

Organizacija WaterAid pozvala je globalne institucije i privatni sektor da zajedno rade na ulaganjima u otpornu infrastrukturu i sisteme za vodosnabdevanje.

Tim Vejnrajt, izvršni direktor WaterAid UK, poručuje:

“Sada je vreme da se od reči pređe na dela. Neophodno je ulagati u sisteme koji mogu izdržati ekstremne vremenske uslove i obezbediti stabilno snabdevanje vodom.”