Milioni birača u Nemačkoj glasaće 23. februara na vanrednim izborima, raspisanim nakon raspada koalicije Socijaldemokrata (SPD), Slobodnih demokrata (FDP) i Zelenih prošlog novembra.

Prema poslednjim anketama istraživačke grupe Forschungsgruppe Wahlen, birači trenutno najveći značaj pridaju pitanjima mira i bezbednosti (45%), ekonomiji (44%) i socijalnoj pravdi (39%). Klimatska zaštita, nekada u vrhu liste prioriteta, sada deli poslednje mesto sa penzijama – samo 22% Nemaca smatra je ključnom izbornom temom.

Zašto su klimatske politike postale nepopularne?

Promena političkog fokusa delimično se može pripisati rastućim tenzijama oko imigracije i ekonomskim problemima. Dva smrtonosna napada u Magdeburgu i Ašafenburgu, u kojima su osumnjičeni bili imigranti iz Saudijske Arabije i Avganistana, dodatno su rasplamsala javnu debatu o bezbednosti i migracionim politikama.

Istovremeno, Nemačka se suočava sa recesijom, dok energetski troškovi rastu, a auto-industrija – ključni stub ekonomije – teško održava korak sa tranzicijom na električna vozila.

Sve to je nateralo političke stranke da revidiraju svoje prioritete. „Klimatske promene trenutno nisu tema koja može doneti pobedu na izborima,“ kaže jedan berlinski politički analitičar. „A nemački političari retko troše energiju na pitanja koja im ne donose glasove.“

Podeljene strategije o klimatskim pitanjima

Iako je klimatska politika izgubila primat u kampanji, ona i dalje izaziva oštre podele među nemačkim strankama.

1. Sporne izmene zakona o grejanju

Nemačka vlada prošle godine usvojila je zakon kojim se propisuje da svi novi sistemi grejanja moraju koristiti najmanje 65% obnovljivih izvora energije. To znači da će gasni kotlovi morati biti zamenjeni toplotnim pumpama ili drugim ekološki prihvatljivim rešenjima.

Dok su Zeleni predložili subvencije do 70% troškova instalacije, a Leva stranka čak 100% za domaćinstva sa nižim prihodima, konzervativne stranke su krenule u napad. CDU/CSU, FDP i desničarska AfD obećali su da će ukinuti zakon ako dođu na vlast, tvrdeći da predstavlja preveliki teret za građane.

2. Rat oko automobila – električna vozila vs. benzin i dizel

Evropska unija planira da zabrani prodaju novih benzinskih i dizel automobila do 2035. godine, ali deo nemačkih političara tome se protivi. CDU/CSU i FDP žele da pomere ovaj rok ili ga u potpunosti ukinu, dok je AfD otvoreno protiv prelaska na električna vozila, tvrdeći da „jednostrana politika elektromobilnosti“ šteti auto-industriji.

Nasuprot tome, SPD i Zeleni brane zabranu, ističući da je Nemačka drugi najveći proizvođač električnih vozila na svetu i da su potrebni jasni propisi kako bi se tržište stabilizovalo.

3. Cilj nulte emisije do 2045. – kako ga dostići?

Dok većina stranaka nominalno podržava nemački cilj postizanja neto nulte emisije do 2045. godine, njihovi planovi se drastično razlikuju.

• SPD zagovara pragmatičniji pristup, sa subvencijama za ekološke alternative i ograničenjem brzine od 130 km/h na auto-putevima.
• CDU/CSU naglašava da zaštita klime ne sme ugroziti ekonomiju i preferira oporezivanje ugljenika umesto strožih propisa.
• Zeleni se protive ublažavanju klimatskih propisa, ali predlažu „kombinaciju instrumenata“ poput trgovine emisijama i subvencija kako bi tranzicija bila lakša.
• Leva stranka ide korak dalje – predlaže pomeranje cilja na 2040. godinu i finansiranje kroz poreze na bogate, uključujući taksu za česte letove, zabranu superjahti i veće poreze na SUV vozila.
• FDP, s druge strane, smatra da bi tržište trebalo da reguliše klimatsku tranziciju i predlaže pomeranje cilja na 2050. godinu.
• BSW, nova stranka Sare Vagenkneht, tvrdi da klimatska neutralnost „nije realna u doglednoj budućnosti“,
• AfD uopšte ne priznaje naučni konsenzus o klimatskim promenama i poziva na povlačenje Nemačke iz Pariskog sporazuma.

Kuda ide nemačka klimatska politika?

Dok se klimatske promene ne nalaze u fokusu ove kampanje, pravac u kojem će se kretati Nemačka u velikoj meri zavisi od ishoda izbora.

Ako CDU/CSU ili FDP preuzmu vlast, očekuje se ublažavanje klimatskih politika, kao i potencijalno pomeranje ključnih rokova za energetsku tranziciju.

Ako SPD i Zeleni zadrže značajan uticaj, pravac ka klimatskoj neutralnosti verovatno će ostati, ali uz pragmatične promene kako bi se ublažili ekonomski efekti tranzicije.

U međuvremenu, klimatski aktivisti upozoravaju da vreme ističe. „Ova debata ne bi smela da bude pitanje političkog oportunizma,“ kaže jedan ekološki stručnjak iz Berlina. „Dok Nemačka raspravlja, svet nastavlja da se zagreva.“