Sa naprednim tehnikama hidrauličkog lomljenja koje su otvorile mogućnosti eksploatacije ogromnih rezervi prirodnog gasa iz nalazišta Marcellus Shale Pensilvanija se pojavila kao sve važniji igrač na američkom energetskom tržištu. Ovaj procvat je doneo radna mesta, ekonomski rast i energetsku nezavisnost, ali je takođe podstakao žestoke debate o ekološkim efektima ovakve eksploatacije prirodnih resursa. 

Pensilvanija je danas podeljena između foslinim gorivima bogatih zajednica i zaposlenih u industriji s jedne strane i rastućeg pokreta za zaštitu životne sredine s druge strane, a freking je postao i političko pitanje. 

Čitaj

Bajdenovo klimatsko nasleđe i šta možemo očekivati od Trampa i Haris

Ekološki aktivisti  lobiraju za zabranu ove tehnike eksploatacije nafte i gasa, koja je već zabranjena u brojnim evropskim državama, dok mnoge zajednice vide korist od radnih mesta i prelivajućih ekonomskih efekata poslovanja velikih energetskih kompanija. Pensilvanija, kao država koja je doživela značajan stepen deindustrijazliacije od ‘90. do danas, vidi svoju priliku u ovoj privrednoj grani, kao sve relevantnija država u oblasti energetike.

Osim što je važna kada se radi o industriji fosilnih goriva, Pensilvanija je kao država postala važna i kao izborna država. Sa svojih 19 izbornih elektora (ranije 20) i glasačima koji su u proseku kolebljive prirode, ona postaje skoro neizbežna za izbornu pobedu. 

Predsedničkim kandidatima u SAD sve je teže da kreiraju pobedničke strategije i osvajanje dovoljnog broja elektora, ukoliko ne ostvare pobedu u ovoj saveznoj državi. Na izborima 2016. Tramp je ovu državu za manje od jedan odsto preoteo od Hilari Klinton, da bi je izgubio od Džoa Bajdena četiri godine kasnije za tek malo više od jedan odsto. U trenutnoj izbornoj dinamici, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, može se reći da su Kamala Haris i Donald Tramp nikada izjednačeniji, te da nikada manja razlika može odlučiti pobednika ove države, a moguće time i izbora.

Zbog toga se postavlja i logično pitanje, da li podeljenost unutar Pensilvanije zbog frekinga može da prelomi izbornu kampanju u ovoj državi, odnosno da utiče na rezultat celokupnih izbora. Koliko freking zapravo može da odluči ovogodišnje američke izbore?

Važnost frekinga za Pensilvaniju i kontroverze

Tokom prethodne godine Sjedinjene Američke Države postale su neto izvoznik energije, nakon preko pola veka zavisnosti od uvoza. Jedna od slabijih tačaka energetske politike ove države bila su fosilna goriva, gde je revolucijom u tehnikama eksploatacije i pronalaženjem novih rezervi ovaj problem prevaziđen. Amerika je prošle godine oborila istorijski svetski rekord kada se radi o dnevnoj proizvodnji nafte, ali je i postala najveći izvoznik tečnog gasa (LNG) na svetu. U ovom poduhvatu veliku zaslugu ima i država Pensilvanija, na čijoj se teritoriji, uz mali udeo u Zapadnoj Virdžiniji, nalaze najveće rezerve prirodnog gasa u SAD-u. 

Ekspanzija industrije fosilnih goriva u ovoj državi je stvorila i armiju ljudi koja danas zavisi od nje. Na osnovu studije Macrellus Shale Coalition, ova industrija u Pensilvaniji direktno i indirektno zbirno zapošljava preko 120 000 ljudi. Na osnovu iste studije, ovaj oblik istraživanja fosilnih goriva stvara 41,4 milijarde dolara godišnje ekonomske aktivnosti, doprinosi sa 24,4 milijarde dolara bruto domaćem proizvodu države i isplati 12 milijardi dolara zarada. Iako klimatski aktivisti tvrde da su ove cifre precenjene, trebalo bi uzeti u obzir da one ne uzimaju u obzir pitanje efekata ekonomskog prelivanja na lokalne zajednice, s obzirom da se radi o izvozno orijentisanoj grani lokalne privrede. 

Freking u Pensilvaniji je sa druge strane značajno uticao na životnu sredinu, sa zabrinutošću građana oko zagađenja vode, zagađenja vazduha i narušavanja prirodnog okruženja. Proces hidrauličkog lomljenja zahteva ogromne količine vode pomešane sa hemikalijama, koje se ubrizgavaju duboko u zemlju da bi se oslobodio prirodni gas. Ovo je izazvalo uzbunu o potencijalnoj kontaminaciji podzemnih voda, posebno kada dođe do curenja ili nepravilnog odlaganja otpadnih voda. Zajednice u blizini lokacija za freking prijavljivale su povišene nivoe metana u vodi za piće, što je dovelo do straha od dugoročnih zdravstvenih rizika. Pored toga, spaljivanje viška gasa i emisije iz teške opreme doprinose zagađenju vazduha, što utiče na opšti kvalitet vazduha i javno zdravlje.

Osim zabrinutosti za vodu i vazduh, deo građana se žali da je freking takođe promenio vizualno Pensilvaniju. Izgradnja lokacija za bušenje, puteva i cevovoda je rasparčala šume i poremetila staništa divljih životinja. Zemljotresi, iako manje uobičajeni u regionu, takođe su povezani sa freking operacijama, posebno u oblastima sa čestim podzemnim odlaganjem otpadnih voda. Dok je država primenila propise za ublažavanje ovih efekata, zagovornici zaštite životne sredine tvrde da je brz tempo ekspanzije ove tehnike pobedio primenu zakona, ostavljajući ugrožene ekosisteme u opasnosti. 

Ovaj ekološki efekat ostaje sporno pitanje, jer savezna država pokušava balansira svoj energetski bum sa potrebom za zaštitom prirodnih resursa. U državi su na vlasti već nekoliko mandata demokrate, za koje važi da imaju generalno više senzibiliteta za životnu sredinu. Ipak, industrija fosilnih goriva je pomoću frekinga doživela dalju ekspanziju i državne vlasti nisu htele da se odreknu ovih koristi za budžet države i lokalnih zajednica, uz sva prigovaranja ekoloških aktivista ne samo u Pensilvaniji, nego i nacionalno. Naravno na ovim izborima, pitanje frekinga i odnosa prema njemu logično ima uticaja u balansiranju političkih poruka i procenama izbornih strategija oba kandidata.

Freking u izbornoj kampanji

Kada se radi o pitanju frekinga i odnosa prema industriji fosilnih goriva, dve partije imaju različite strategije, gde je republikancima posao značajno lakši. Kao desničarska i probiznis politička partija, GOP ima značajno jednostavniji komunikacijski posao u ovoj oblasti. Tramp u svojoj retorici naglašava fosilna goriva kao najbolju industriju za Ameriku i da će brojne svoje programe platiti pomoću dalje eksploatacije nafte, gasa, uglja i drugih sirovina. S obzirom da za ovu stranku važi da često negira klimatske promene ili relativizuje uticaj koje ljudi imaju na njihovo dešavanje, očekivanja javnosti od republikanaca u sferi klimatskih promena i ekologije su skoro pa nulta. 

Postoji deo javnosti koji je naklonjeniji tim pozicijama, dok glasači kojima je ekologija važna Republikanska partija nije interesantna kao opcija, ali ni takvi birači nisu zanimljiva ciljna grupa za ovu stranku. Tramp iz tog razloga ne samo da podržava freking u Pensilvaniji i nacionalno, već koristi ovu retoriku protiv Kamale Haris, odnosno naglašava da će ona zabraniti freking kako je govorila dosta davno u unutarpartijskoj kampanji 2020. Haris je takođe tužila Odeljenje unutrašnjih poslova administracije Baraka Obame 2016. dok je bila glavni tužilac Kalifornije da spreči freking aktivnosti u njenoj državi, rekavši u to vreme: „Moramo da uravnotežimo naše energetske potrebe sa našom dugogodišnjom posvećenošću zaštiti naših prirodnih resursa i javnog zdravlja. “U međuvremenu, Harisova je promenila politiku prema frekingu, što se moglo videti tokom njenog perioda na poziciji potpredsednice, ali i u debati sa njenim oponentom.

Čitaj

Da li su gradovi bez automobila budućnost?

Nestabilna pozicija demokrata oko frekinga nije jedina kada se radi o energetici i ona seže od ‘70. Značajan deo baze demokrata oduvek su bili ljudi kojima je životna sredina bitna i ekološki aktivisti u globalu, ali su njihovi lideri pravili kompromise sa realnošću uticaja i potreba fosilnih goriva i industrija koje ih proizvode u Americi. To je bio slučaj i sa predsednikom Bajdenom, iako je u svom mandatu učinio najviše u smeru ekoloških politika i smanjenja štetnih emisija kroz različite sektore, od saobraćaja do energetike.

U trajanju svog mandata, Džo Bajden ne samo da nije zabranio freking, već je izdao više dozvola za nova bušenja na federalnoj zemlji od Donalda Trampa. Prilikom glasanja za veliki program zelenih subvencija IRA (Inflation Reduction Act), koji je sadržao i nove dozvole za bušotine nafte i gasa, Kamala Haris je kao potpredsednica bila odlučujući glas za izglasavanje ovog zakona i konkretnih mera. Iako je u kampanji davao suprotna obećanja, Bajden je za četiri godine svog mandata dao vetar u leđa domaćoj industriji fosilnih goriva, koja je u vreme globalnog skoka cene energenata od 2022. uspela da poveća svoju proizvodnju i razbije veštačku nestašicu koje su države OPEK-a i Rusija pokušale da nametnu kroz ograničenje proizvodnje. Freking i industrija fosilnih goriva su se tako našli kao korisno geopolitičko oružje za Bajdena, iako je pitanje koja će cena toga biti u domaćem javnom mnjenju.

Zbog svog ekološki odgovornog dela glasačke baze, ni Džo Bajden ni Kamala Haris ne mogu da se hvale oko ovih poteza i tako ubiraju političke poene kod desetina hiljada građana Pensilvanije koji rade u ovim sektorima ili od njih na neki način zavise. Deluje da čak često igraju defanzivno na dve linije napada, a to je republikanska koja tvrdi da će zabraniti freking i uništiti domaću industriju fosilnih goriva, ali i levo-ekološka koja tvrdi da nisu dovoljno uradili za pitanje klimatskih promena i da su dozvolili industriji fosilnih goriva da radi neometano. Od prvog napada demokrate se brane podacima o proizvodnji i izvozu, a od drugih kroz velike izglasane programe u sferi ekologije, uprkos novim dozvolama za bušenje industriji fosilnih goriva. 

To naravno kampanjski nije lako postići, ali je za demokrate bitno, pošto su stranci važne obe glasačke baze. Od početka 1990-ih stranka krvari u belačkom radničkom biračkom telu, koje je kroz vreme sve više bilo zainteresovano za ekonomski populizam i takva Trampova retorika je 2016. uspela da demokratama otme ovu državu. Na drugoj strani, mlađi i etnički heterogeniji glasači klimatske promene rangiraju veoma visoko kada se radi o važnosti političkih pitanja i percepcija nebrige u ovoj sferi može da izazove nižu izlaznost. Zbog toga, demokrate moraju da prilično ubedljivo nijansiraju svoje delovanje kada se radi o ovom pitanju, jer gubitak Pensilvanije mahom znači izgubljene izbore kako za demokrate, tako i za Trampa.

Freking kao važno izborno pitanje?

Pensilvanija deluje da će biti ponovo ključno bojno polje na predsedničkim izborima 2024, sa 19 elektorskih glasova koji će verovatno odrediti sledećeg stanara Bele kuće. Analiza političkog statističara Nejta Silvera sugeriše da ako Kamala Haris osvoji državu, njene šanse da preuzme predsedničku funkciju rastu na 91%, dok bi šanse Donalda Trampa dostigle 96% sa pobedom u istoj državi. Ova procena pokazuje koliko će ishod glasanja građana Pensilvanije biti važan, jer je država već par izbornih ciklusa dobro pokazivala nacionalnu klimu, birajući konačnog predsednika na osam od poslednjih deset izbornih ciklusa. Značaj države nije samo u njenoj izbornoj vrednosti, već i u njenoj jedinstvenoj sposobnosti da odražava nacionalne podele na mikro nivou.

I Haris i Tramp uložili su ogromna sredstva u Pensilvaniju, vodeći kampanju širom države i trošeći milione dolara na političke reklame kako bi pridobili njeno raznoliko biračko telo. Urbani centri Filadelfije i Pitsburga su demokratski, dok ruralna područja, poznata po svojim konzervativnim korenima iz radničke klase, imaju republikanski trend. Spomenuti freking kao važna tema, u paketu sa pitanjima troškova života i socijalnih pitanja poput kriminala i imigracije, dominiraju kampanjskim diskursom. Oboje kandidata ciljaju ključne biračke grupe kao što su umereni glasači u predgrađima, radnički glasači i Afroamerikanci. Sa tako visokim ulozima i statističkom izjednačenošću u mnogim anketama, Pensilvanija ostaje epicentar političke pažnje, a njen ishod bi mogao ponovo da preoblikuje nacionalnu trku.

Na izborima 2016. Donald Tramp je državu pobedio sa samo oko 56 000 glasova više (0,7%) od Hilari Klinton, dok ju je Bajden vratio u demokratski tabor sa razlikom od oko 80 000 glasova (1,1%). Kao što je u prethodnim segmentima spomenuto, ove razlike u glasovima značajno su manje od broja zaposlenih u industriji fosilnih goriva u državi. Naravno, redukovanje cele trke u mnogoljudnoj državi samo na ovaj segment populacije i njihovu izbornu moć ne bi bilo ispravno, jer postoje i druge brojne grupacije birača koje imaju uticaja i promenjivog su političkog raspoloženja. Sem radnog mesta, ljudi imaju i druge karakteristike koje mogu uticati na njihov glas, od roda i rase preko religije do nivoa obrazovanja. Rudarski inženjer u freking industriji ne razmišlja isto kao i fizički radnik u istoj industriji, kao što ni ekološki aktivisti ne gledaju na pitanje frekinga nužno na isti način.

Međutim, prisutnost ovog pitanja u javnom prostoru i česti razgovori u kampanji oko njega, ipak pokazuju da ima važan uticaj na raspoloženje glasača u važnoj državi Pensilvaniji. Freking je postao tema senatske kampanje u istoj državi, a preliva se logično i na nacionalnu kampanju. Zbog toga, kampanjski pristup frekingu zaista može da odluči izbore u Pensilvaniji, a samim tim i nacionalne izbore. To nije pitanje samo izborne matematike i kalkulantskog pristupa biračima, već i pitanje gde se tačno povlači linija između ekonomskih dobiti i zaštite životne sredine za prosečnog birača koji je kolebljiv i odlučuje izbore. Nijansiranje te poruke i adekvatno pozicioniranje na ovoj skali može imati uticaja ne samo na ovu konkretno trku, nego i generalnu percepciju budućeg održivog razvoja SAD-a, kao države koja vrlo neobično u sferi zelene tranzicije brzo napreduje, ali i u sferi industrije fosilnih goriva takođe.