Izveštaj, Trendovi kvaliteta vazduha i zdravlja u Republici Srbiji, naglašava kvalitet vazduha i njegove značajne zdravstvene uticaje na zemlju jugoistočne Evrope.

Zagađenje vazduha je u 2019. godini bilo sedmi vodeći uzrok smrti u Srbiji, od čega je umrlo 12.700 ljudi.

Uprkos izvesnom nedavnom padu, Srbija je i dalje treća po visini godišnje prosečne izloženosti finim česticama (PM2,5) u celom regionu i ima jedno od najvećih opterećenja bolestima u Evropi.

Izveštaj je pokazao je da je zagađenje vazduha bilo sedmi najveći faktor rizika za narušavanje zdravlja u Srbiji u 2019.

Kako se navodi u izveštaju 11 odsto ukupnih smrtnih slučajeva u Srbiji (12.700 smrtnih slučajeva) povezano je sa zagađenjem vazduha u 2019. PM2,5 na otvorenom čine najveći deo (10.600 smrtnih slučajeva ili 9,0 odsto ukupnih smrtnih slučajeva) smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha.

Stopa smrtnosti povezana sa PM2,5 od 121 smrtnog slučaja/100.000 ljudi premašila je globalnu stopu od 53,5 smrtnih slučajeva/100.000 ljudi.

U proseku, skoro 23% svih smrtnih slučajeva povezanih sa hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (HOBP) se pripisuje zagađenju vazduha.

Širom Srbije i ostatka jugoistočne Evrope, vrhunac smrtnih slučajeva uzrokovanih zagađenjem javlja se u starijoj starosnoj grupi (70 ili više godina). 84% se odnosi na izloženost ambijentalnom izlaganju PM2,5. Izloženost zagađenju vazduha činila je 9% smrtnih slučajeva odojčadi.

Studija ukazuje na vezu između zagađenja vazduha i promena u strukturi mozga dece

Upotreba fosilnih goriva — uključujući ugalj, tečno gorivo i prirodni gas — doprinosi i zagađenju vazduha i klimatskim promenama i odgovorna je za 36% smrtnih slučajeva povezanih sa PM 2,5 na otvorenom u Srbiji. Što je, tvrdi izveštaj, među najvećim u regionu Zapadnog Balkana. Samo sagorevanje uglja doprinelo je 26% tereta Srbije po zdravlje, što je najveći doprinos među zemljama jugoistočne Evrope.

Ključni izvori PM2,5 u Srbiji uključuju sagorevanje u stambenim objektima, proizvodnju energije, poljoprivredu, prašinu koja se diže vetrom, antropogenu prašinu i industriju. Goriva koji doprinose izloženosti PM2,5 u regionu uključuju ugalj, tečno gorivo i prirodni gas i čvrsta biogoriva.

Pojedinačno, proizvodnja energije je najviše (23%) doprinela smrti uzrokovanim PM2,5 u 2019. godini, zatim u stambenim zgradama (19%), prašina od vetra (13%), poljoprivreda (11%) i industrija (5%) .

Zagađenje iznad preporuka SZO

Akcije za smanjenje ovih emisija će verovatno doneti i kvalitet vazduha i zdravstvene koristi ističe se u izveštaju.

Uprkos padu nivoa zagađenja PM2,5 tokom protekle decenije, prosečna godišnja izloženost u Srbiji u 2019. godini iznosila je 25,4 mikrograma po kubnom metru (mg/m3).

Sve u svemu, kvalitet vazduha ostaje ključna briga u Srbiji jer celokupno stanovništvo živi u područjima gde nivoi PM2,5 premašuju godišnju referentnu vrednost Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 mg/m3

Više od dve trećine stanovništva Srbije živi u područjima sa nivoom zagađenja višim od dugoročnih smernica SZO za zdrav vazduh koji iznosi 60 mg/m3.

Dr Elizabet Paunović, stručnjakinja za kvalitet vazduha, napomenula je da je „Unapređenje kvaliteta vazduha, a samim tim i spasavanje ljudskih života i pomoć poboljšanju kvaliteta života ljudi u Srbiji, jedan od glavnih zadataka mnogih sektora.

Srbija trenutno ima nacrt Nacionalnog programa zaštite vazduha koji će se fokusirati na tri ključne direktive: smanjenje emisije zagađenja vazduha, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana.

Podaci u ovom izveštaju potiču iz više od 40 studija i procena rizika od zagađenja vazduha i zdravlja u zemlji, studije Global Burden of Disease 2019, i iz procene (McDuffie et al. 2021) koja ispituje glavne izvore zagađenja vazduha i njihove povezane uticaje na zdravlje. Kompletan skup podataka za ovaj izveštaj može se naći na sajtu State of Global Air.

Ovaj izveštaj je treći u nizu o jugoistočnoj Evropi, uključujući izveštaj o regionu i još jedan usredsređen na Bugarsku. Ranije ove godine, VŠU je takođe objavio interaktivnu bazu podataka literature koja sadrži relevantne istraživačke članke o zagađenju vazduha i zdravlju, kao i izveštaje i sažetke politike iz celog regiona, uključujući mnoge studije iz Srbije.