EU dobija otprilike 40% svog gasa iz Rusije: prema podacima istraživačke grupe Transport & Environment, ova zavisnost košta oko 118 miliona dolara dnevno.

Ali krećući se brzinom kojom se malo ko smatra mogućim, EU je sada postavila strategiju koja bi mogla da smanji oslanjanje na ovaj izvor goriva za dve trećine u roku od godinu dana.

Plan REPowerEU ima za cilj da učini Evropu nezavisnom od ruskih fosilnih goriva do 2030. godine, ali početni napori su fokusirani isključivo na gas, piše BBC.

Mapa puta u suštini predlaže pronalaženje alternativnih zaliha gasa u narednih nekoliko meseci i povećanje energetske efikasnosti uz udvostručavanje zelenih izvora energije u srednjem i dužem roku.

„Teško je, prokleto teško“, rekao je potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans. „Ali to je moguće ako smo voljni da idemo dalje i brže nego što smo to radili ranije.

Kratkoročno povećanje emisija ugljenika

Novi predlozi Komisije obavezaće zemlje EU da obezbede minimalni nivo skladištenja gasa. Cilj je da do jeseni zalihe gasa budu na 90 odsto kapaciteta, sa sadašnjih oko 30 odsto.

U toku su razgovori sa postojećim dobavljačima gasa, uključujući Norvešku, Alžir i Azerbejdžan, kako bi se povećali tokovi.

Plan predviđa ukidanje oslanjanja na sva ruska fosilna goriva „znatno pre“ 2030. godine.

Kratkoročno, gas bi trebalo da se nabavlja iz SAD i Afrike, dok će neke zemlje možda morati da koriste više uglja u narednim mesecima.

EU takođe predlaže masovno povećanje obnovljivih izvora energije, biogasa i vodonika.

Dok emisije ugljenika mogu porasti u kratkom roku, dugoročni cilj je brži prelazak na održive izvore. Drugi ključni fokus u narednim mesecima biće povećan uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) od dobavljača uključujući SAD, Katar i Australiju.

Ali pošto Nemačka najavljuje planove za dva nova LNG terminala za povećanje zaliha, neki stručnjaci su zabrinuti da bi to moglo povećati dugoročnu zavisnost od fosilnih goriva.

„Mislim da živimo u nezgodnom vremenu, da postoji toliki politički pritisak da se donesu ove odluke o energetskoj politici“, rekla je profesorka Paula Kivima sa Finskog instituta za životnu sredinu i Univerziteta u Saseksu.

---

---

„Ali, takođe moramo gledati dalje od narednih nekoliko godina”, kaže profesorka i upozorava da bi se Nemačka izgradnjom nove LNG infrastrukture “obavezala” na korišćenje iste dugi niz godina.

Pored diversifikacije snabdevanja gasom, Komisija takođe veruje da će oslanjanje na Rusiju biti olakšano jer postoje novi projekti obnovljive energije koji će se pojaviti na mreži.

EU kaže da bi zemlje trebalo da gledaju da iskoriste prihode prikupljene od šeme trgovine emisijama, koji su se skoro udvostručili od 2020. godine, za plaćanje ovih zelenih izvora energije.

Ali u narednih nekoliko meseci mogu biti potrebni i prljaviji izvori energije poput uglja.

I ugalj stiže iz Rusije

Frans Timermans je prepoznao da bi za neke zemlje možda imalo smisla preći na ugalj u kratkom roku, ali to može doneti svoje poteškoće. Evropa dobija oko 30% svog uglja iz Rusije. Alternativne zalihe iz zemalja poput Južne Afrike i Kolumbije nije lako nabaviti.

Svaki prelazak na ugalj bi takođe brzo povećao emisije ugljenika, što je trend koji je već uveliko u toku.

„Već smo videli povećanje emisija iz uglja prošle godine, zbog povećanja proizvodnje električne energije iz uglja od 18 odsto“, rekao je Karlos Tores Dijaz istraživač iz Rystad Energy.

„Dakle, ako se ovo nastavi, tokom 2022. godine emisije će nastaviti da rastu, jer proizvodnja električne energije iz uglja ima manje-više duplo više emisija od proizvodnje gasa.

Dokument Komisije takođe kaže da se projekti obnovljive energije moraju brzo pratiti i kaže da postoji ogroman potencijal u domaćoj solarnoj energiji na krovovima.

Do četvrtine potrošnje električne energije u bloku moglo bi se proizvesti iz panela na kućama, farmama i poslovnim zgradama, kaže Komisija.

Da bi se smanjilo oslanjanje na prirodni gas iz bilo kog izvora, Komisija takođe poziva na veliko povećanje proizvodnje biogasa, koji se pravi od poljoprivrednog i prehrambenog otpada.

Uz dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, ovo bi takođe moglo dovesti do značajnog povećanja zelenog vodonika koji se može proizvesti iz energije vetra i sunca.

Komisija sada poziva na četvorostruko povećanje upotrebe vodonika do 2030. godine.

Sastanak u Versaju

Moguće je da će biti nekih neslaganja na sastanku lidera EU u četvrtak i petak u Versaju. Svi će prepoznati da sve ove predložene promene neće biti jeftine.

Zagovornici kampanja kažu da evropske vlade moraju osigurati zaštitu najsiromašnijih.

„Uporedo sa uvođenjem sankcija mora se rasporediti ogroman paket podrške kako bi se osiguralo da one ne produbljuju tekuću krizu energetskog siromaštva u Evropi i da niko ne mora da bira između grejanja i jela“, rekao je Majk Dejvis iz Global Vitnesa, koji poziva na potpuni embargo na naftu i gas Rusiji.

„Potreba da svako može sebi priuštiti grejanje svog doma mora biti ispred brige o ekonomskom rastu”.

Komisija će ohrabrivati zemlje da koriste komplet mera za zaštitu potrošača, uključujući vanredne poreze na profit energetskih kompanija.

„Ne vidim jednostavan način da se potrošači zaštite od troškova koje će sve ove tranzicije podrazumevati“, rekao je Karlos Tores Dijaz iz Ristada.