Dan ekološkog duga ove godine pao je na 29. jula čime je ponovljen neslavni rekord prvi put zabeležen 2019. godine. Ovo je najraniji datum otkada se ovaj Dan obeležava.

Kako navodi portal Balkan Green Energy News, ove godine pada ranije u odnosu na prošlu godinu u Albaniji, Bugarskoj, Kipru, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Turskoj, što znači da su ove zemlje pogoršale svoj rezultat, tačnije brže su potrošile ono što biološki kapacitet planete može da regeneriše u odnosu na 2020. Preostale zemlje – BiH, Hrvatska, Grčka, Slovenija i Srbija zabeležile su slične rezultate kao i prethodne godine.

Sve države, osim Albanije, ponovo su već sada dostigle svoj Dan ekološkog duga, a Slovenija je prva to uradila.

Skromni pozitivni rezultati u smanjenju upotrebe resursa zbog ograničenja koje je izazvala pandemijom bili su kratkotrajni. Moramo hitno pokrenuti zeleni ekonomski oporavak, navodi se u saopštenju Svetskog fonda za prirodu (WWF). Čovečanstvo, dodaju, trenutno koristi 74 odsto više od onoga što ekosistemi planete mogu da regenerišu – ili 1,7 Zemlji.

Dan ekološkog duga izračunala je Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network). Kako su saopštili taj dan ove godine pada 29. jula, što znači da je između 1. januara i 29. jula čovekova potražnja za resursima bila jednaka celokupnoj godišnjoj regeneraciji planete (Kako je izračunat datum Dana ekološkog duga 2021). Inače, Dan ekološkog duga 2020. pao je 22. avgusta.

Svetski biokapacitet 2021. iznosi 1,5 globalnih hektara po osobi, a ekološki otisak 2,7 globalnih hektara po osobi

Ekološki otisak i biokapacitet najbolje ilustruju ono što pokazuje Dan ekološkog duga. Ekološki otisak je mera površine biološki produktivnog zemljišta i morskog područja potrebnog za proizvodnju resursa koje stanovništvo potroši i za apsorpciju stvorenog otpada.

Biokapacitet je sposobnost ekosistema da proizvodi biološke materijale koje koriste ljudi i da apsorbuje otpadni materijal koji stvaraju ljudi.

Svetski biokapacitet 2021. procenjuje se na 1,5 globalnih hektara po osobi. Nasuprot tome, ekološki otisak čovečanstva iznosi 2,7 globalnih hektara po osobi, od čega 61 odsto predstavlja ugljenični otisak.

Ukupni ekološki otisak povećan je u periodu 1. januar-29. jul ove godine 6,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok se ukupni biokapacitet povećan 0,3 odsto.

Kako je saopštila IEA, globalni zastoj izazvana pandemijom izazvao je nagli pad emisija CO2, ali su one ponovo porasle u drugoj polovini godine. Na kraju 2020. ukupne emisije bile su 5,8 odsto manje u odnosu na 2019.

Procena je da će se 2021. emisije povećati 4,8 odsto u odnosu na 2020, pa će ukupne emisije biti malo ispod nivoa iz 2019. godine, saopštila je Mreža za globalni ekološki otisak.

Ova organizacija je navela i da je ove godine povećano krčenje šuma u ​​Amazoniji, pa se očekuje rast od 43 odsto u odnosu na 2020, kada je uništeno 1,1 milion hektara šuma.

POVEZANI ČLANCI

Zavera protiv okeana: Slučaj “Seaspiracy” Prazna obećanja: Bogate zemlje nisu ispunile zavet siromašnima Sve više prijava povereniku zbog zaštite životne sredine Vranje dobija novu opremu za sakupljanje otpada