Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) svake godine objavljuje izveštaj o kvalitetu evropskih voda koje obilaze kupači. 

Skoro 83 odsto evropskih mesta za kupanje imalo je „odličan“ kvalitet vode u 2020. godini, prema poslednjim dostupnim podacima. U samo 296 od ukupno 22.276 kupališta utvrđeno je da je voda lošeg kvaliteta. 

„Kvalitet kupališta u Evropi ostaje na visokom nivou i to su dobre vesti za Evropljane koji će se ovog leta zaputiti na plaže“, saopšteno je iz Komesarijata za zaštitu životne sredine, ribolov i okeane. 

Prema podacima EEA, najčistiju vodu za kupanje pronaći ćete na Kipru. Svih 110 kupališta dobilo je najviše ocene, a voda je nanekvalitetnijom prošle godine procenjena u Velikoj Britaniji koja, posle izlaska iz Evropske unije, više neće učestvovati u godišnjem istraživanju EEA. 

Da li su evropske vode zaista „odličnog“ kvaliteta?

Euronews piše da je kvalitet vode u evropskim kupalištima značajno poboljšan od uvođenja direktive koja reguliše ovo pitanje 1979. godine. 

Taj set mandatornih standarda kvaliteta koji reguliše i monitoring, kao i obaveze na polju dostupnosti informacija, pomogao je zemljama u čitavom bloku pri upravljanju kvalitetom vode. 

Cilj je prevencija i smanjenje zagađenosti, ali i identifikovanje oblasti u kojima postoje specifične potrebe kako bi se kvalitet vode podigao i očuvao. 

Ipak, određene grupe i aktivisti za zaštitu životne sredine izrazili su zabrinutost da informacije dostupne javnosti ipak ne čine potpunu sliku o zagađenosti vode u Evropi – zato što se određene vrste zagađenja uopšte ne mere. 

Aktivisti ističu da se trenutno kvalitet vode meri samo na popularnim plažama, a da se kupališta zatvaraju za kupače kada se utvrdi problem, umesto da fokus bude na izvoru problema. 

Voda se, pritom, na ovim mestima testira na dva oblika bakteriološke kontaminacije, dok se problemi poput zagađenja plastikom procenjuju vizualno, što aktivisti ističu kao naročit problem s obzirom na to da je plastika na površini vode tek delić otpada koji se nalazi dublje u morima. 

Situaciju dodatno komplikuje mikroplastika pošto je, bez propisnog ispitivanja, praktično nemoguće proceniti koliko je ovih sićušnih fragmenata prisutno u vodi. 

Grupe za zaštitu životne sredine skreću pažnju i na činjenicu da evropska direktiva o kvalitetu vode ne adresira hemijsko zagađenje, ali i da se smatra da dobar hemijski status ima tek trećina evropskih voda. 

Premda postoji legislativa koja reguliše i ove vrste zagađenja u cilju očuvanja morske vode, ona se ipak ne mere na mestima na kojima se kupamo. 

U okviru Akcionog plana EU „Nula zagađenja“, Evropska komisija razmatra i izmenu pomenute direktive. Cilj je utvrditi da li aktuelna pravila i dalje služe svrsi kada je reč o zaštiti javnog zdravlja i kvaliteta vode, a signalizirano je da postoji svest o tome da će možda biti neophodno modifikovati postojeće standarde.

Vode u Srbiji

Istraživanje kvaliteta vode u Srbiji meri Agencija za zaštitu životne sredine – SEPA na godišnjem nivou. Kvalitet se meri na osnovnu fizičkih, hemijskih i bioloških parametara kvaliteta površinskih i podzemnih voda, utvrđuje se kvalitet, odnosno stepen zagađenja voda.

Međutim stručnjaci upozoravaju da ovaj izveštaj nije potpun jer su dostupni podaci samo za većem rečne tokove, pojedina jezera i pojedina merna mesta podzemnih voda. U izveštaju nema podataka o malim vodotokovima – te je njihova zagađenost nepoznata.

Poslednji izveštaj o kvalitetu podzemnih i površinskih voda možete naći ovde.