Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države su jedine dve zemlje G7 koje su iznele predloge za povećanje klimatskih finansiranja poslednjih meseci, navodi se u izveštaju Care Danska, člana međunarodne mreže NVO.

Siromašne zemlje koriste finansije izdvojene za klimatske promene za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte ulaganjem u proizvodnju čiste energije, i za prilagođavanje uticajima ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave i suše.

Care u izveštaju pod nazivom “Prazna obećanja: Analiza planova klimatskog finansiranja razvijenih zemalja”, navodi da većina zemalja G7 još uvek nije preuzela nove obaveze u vezi sa finansiranjem borbe protiv klimatskih promena, uprkos obećanju razvijenog sveta iz 2009. godine da će obezbediti 100 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju do 2020. godine.

Ministri finansija G7 razgovaraće u petak o klimatskoj krizi, kao i o američkim predlozima za globalni minimalni porez na poslovanje, i načinima da se siromašnim zemljama omogući pristup vakcinama Covid-19, na sastanku koji je organizovala Velika Britanija. Glavni samit G7 održaće se sledeće nedelje u Kornvolu, od 11. do 13. juna.

Kako navodi Gardijan, aktivisti za borbu protiv klimatskih promena su uoči sastanka upozorili da će siromašne zemlje, ukoliko G7 ne poveća klimatska finansiranja, ostati podložne prirodnim katastrofama ali i zavisne od ulaganja u fosilna goriva koja nude Rusija, Kina i države sa bogatim izvorima nafte. Takođe su zabrinuti zbog toga što većina trenutnih finansija izdvojenih za brobu protiv klimtaskih promena dolazi u obliku zajmova na koje se moraju plaćati kamate, i ističu da je povećanje obima finansiranja ključni uslov uspeha ovogodišnjih pregovora UN o klimi Cop26, zakazanih za novembar u Glazgovu.

Nepohodni veći napori bogatih ekonomija

Brandon Vu, direktor ActionAid SAD, pozvao je najveću svetsku ekonomiju da obezbedi više finansijskih sredstava. Da podsetimo, Donald Tramp otkazao je većinu američkih obaveza vezanih za klimatske finansije dok je bio predsednik, ali je njegov naslednik Džo Bajden u aprilu najavio udvostručenje klimatskih finansija u odnosu na nivo pre Trampa, na 5,7 milijardi dolara do 2024. godine.

Vu je tražio još mnogo toga. „Planovi za klimatsko finansiranje i budžetski zahtevi koje smo do danas videli od [Bajdenove] administracije daleko su manji od potrebnih“, rekao je. „Mnoge američke grupe i članovi Kongresa pozivaju da se SAD obaveže na izdvajanja od 800 milijardi dolara do 2030. godine. Ovo je skala o kojoj moramo razgovarati da bismo imali bilo kakve šanse da izbegnemo najgore posledice klimatske krize. “

Jan Kovalzig, viši politički savetnik za klimatske promene u Okfam-u u Nemačkoj, pozvao je nemačku kancelarku Angelu Merkel da da primer. „Samit G7 je poslednja šansa Merkel da udvostruči godišnja izdvajanja Nemačke za finansiranje borbe protiv klimatskih promena od sada do 2025. godine, izdvajajući 50 odsto za adaptaciju. U suprotnom, Nemačka mora da se suoči sa kolektivnim neuspehom razvijenih zemalja da isporuče cilj od 100 milijardi dolara“.

Vlada Velike Britanije takođe se suočila sa oštrim kritikama zbog odluke kancelara Rišija Sunaka da smanji prekomorsku razvojnu pomoć sa 0,7% BDP-a na 0,5% BDP-a.

Ketrin Petengel, privremeni direktor Climate Action Network UK, pozvala je vladu da promeni svoj stav o smanjenju pomoći. „Kao domaćin G7 i Cop26, Velika Britanija je odgovorna da obezbedi da G7 pruži hitne, poštene i pravedne akcije u vezi sa finansiranjem zemalja koje su najmanje odgovorne za izazivanje vanrednih klimatskih situacija“, rekla je ona. „Ovo podrazmeva kolektivni ugovor zemalja G7 o povećanju finansiranja, posebno finansiranja zasnovanih na grantovima za prilagođavanje”.

„Da bi imala kredibilitet u pozivanju drugih da uvećaju klimatske finansije, Velika Britanija mora hitno da preokrene svoje poražavajuće smanjenje budžeta za pomoć i umesto toga da se založi za povećanje podrške onima kojima je najpotrebnija.“

Portparol Cop26 izjavio je da će Velika Britanija, kao predsedavajući G7 i Cop26, iskoristiti ovogodišnji samit G7 da podstakne zemlje da utvrde kako će povećati svoje klimatske finansije i da pokažu da zajedno rade na dostizanju cilja od nephodnih 100 milijardi dolara izdvajanja godišnje.

„Posebno želimo da vidimo povećana finansiranja za očuvanje prirode i rešenja koja pomažu zemljama u razvoju da se prilagode klimatskim promenama. „Velika Britanija je već pokazala vođstvo udvostručivši svoje međunarodne klimatske finansije na 11,6 milijardi funti tokom perioda od 2021. do 2025. godine kako bi pomogla zemljama u razvoju.“