Izveštaj, takođe navodi da postoji 40 odsto šansi da ćemo doživeti godinu sa globalnom prosečnom temperaturom od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, odnosno temperaturom koju je Pariski sporazum označio kao merilo globalnog zagrevanja koje treba izbeći.

Jedna godina dostizanja tog nivoa zagrevanja ne znači da je sporazum koji je do sad potpisalo 197 zemalja, među kojima je i Srbija “prekršen”, ali pokazuje da se trend porasta temperature u svetu nastavlja.

“Očekuje nas ubrzanje promena u našoj klimi“, kaže naučnik za klimu na državnom univerzitetu u Arizoni i izvestilac WMO-a Randal Cerveni.

“Postojale su neke nade da bi, sa prošlogodišnjim COVID scenarijem, možda nedostatak putovanja i nedostatak industrije mogli da deluju kao mala kočnica. Međutim ono što vidimo je, iskreno, da nisu. “

WMO navodi u izveštaju da je 2020. prosečna globalna temperatura bila oko 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je svrstava u tri najtoplije godine. Ova organizacija predviđa da će tokom narednih pet godina prosečna globalna temperatura biti za 0.9°C – 1.8°C toplija od predindustrijskog nivoa.

Svake godine globalna prosečna temperatura fluktuira usled vremenskih fenomena kao što je El Nino – globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana. Naučnici navode da postoji 44 odsto šanse da će jedna od sledećih pet godina dostići 1,5 stepeni Celzijusa zagrevanja, a šansa da se ovo dogodi je udvostručena o odnosu na prošlu godinu.

Pariskim sporazumom zemlje su se obavezale da će zadržati prosečne globalne temperature ispod 2 stepena Celzijusa zagrevanja u poređenju sa kasnim 1800-im, s ograničenjem od 1,5 stepeni zagrevanja postavljenim kao ambiciozniji cilj. Da bi temperature održale ispod tog nivoa zagrevanja, klimatski naučnici Ujedinjenih nacija su 2018. godine preporučili dramatično smanjenje zagađenja gasovima sa efektom staklene bašte, okončanje širenja fosilnih goriva, ukidanje projekata koji emituju fosilna goriva i ukidanje zagađujućih industrija. U suprotnom, planeta će se suočiti sa klimatskom katastrofom.

“To što će jedne godine godišnja temperatura biti 1,5 stepeni C ne znači da su prekršene pariske granice, ali je ipak vrlo loša vest”, kaže u saopštenju klimatski naučnik Imperial koledža iz Londona Džori Rogelj.

“Ovo nam govori da je dosadašnja klimatska akcija nedovoljna i da se emisije moraju hitno smanjiti na nulu da bi se zaustavilo globalno zagrevanje.“