Prema rečima direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića, prekomernih zagađena tokom 2019. godine bilo je i u Valjevu, Kraljevu, Zaječaru i Subotici, dok je u ostalim sredinama vazduh bio čist ili neznatno zagađen.

Predstavljajući Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji za 2019. godinu pred skupštinskim Odborom za zaštitu životne sredine, Radović je rekao da je u Sremskoj Mitrovici nedostatak merenja suspendovanih čestica u januaru i februaru dao neadekvatnu sliku da je kvalitet vazduha prve kategorije.

Naveo je da je posle trogodišnje stagnacije u Boru ponovo zabeležen porast broja pojava koncentracija sumpor dioksida, a da je sadržaj arsena u suspendovanim česticama PM10 u Boru značajno prekoračio godišnju ciljnu vrednost.

Radović je rekao da je Agencija tokom 2019. u okviru svojih nadležnosti vršila monitoring kvaliteta vazduha u mreži automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha.

Kaže i da je obim dostupnih podataka u 2019. značajno povećan u odnosu na prethodne godine i da je iznosio čak 85 odsto što, dodaje, pokazuje da je monitoring kvaliteta vazduha dospeo u sam vrh prioriteta budžetskih resursa u oblasti životne sredine.

Radović je rekao da su uspostavljena nova merna mesta postavljanjem merača koncentracije suspendovanih čestica, kao i sadržaja teških metala u Smederevu, Kostolcu i Zaječaru.

Kako je naveo, više od četiri petine ukupnog broja prekoračenja graničnih vrednosti je na koncentraciju suspendovanih čestica što pokazuje da kvalitet vazduha na području Srbije dominatno određuju koncentracije ovih zagađujućih materija.

Kaže da su količine emitovanih zagađujućih materija u blagom padu, kao što je emisija sumpor dioksida, ili u staganciji, kao što je emisija azotnih oksida, amonijaka i lako isparljivih organskih materija.

Radović je rekao da najveće emitovane količine oksida sumpora, oksida azota i suspendovanih čestica u 2019. proističu iz termoenergetskih postrojenja, hemijske, mineralne kao i prehrambene industrije.

Povodom monitoringa polena u 2019. godini, Radović je rekao da su najviše vrednosti ukupne količine polenovih zrna breze bile u Subotici, trave u Kraljevu i ambrozije u Obrenovcu.

Smatra da je neophodno povećati deo kontrolisanog uništavanja, pre svega agresivnog korova ambrozije, što bi bila pouzdana mera za smanjenje koncentracije ovog najjačeg alergena u vazduhu.

Na pitanje Tanje Petrović iz udruženja koja čine Zelenu stolicu da li će se nešto promeniti u metodologiji izrade narednog izveštaja i da li će monitoring vazduha biti prezentovan na isti način kao i u izveštaju za 2019. godinu, Radović je rekao da će kvalitet vazduha apsolutno biti predstavljen na isti način.

Radović je, s obzirom na, kako je naveo, nedavna fabrikovanja u medijima, pojasnio da su kriterijumi kojim se u izveštajima Agencije predstavlja kvalitet vazduha uvek isti i da su određeni zakonom. Naveo je da Agencija, za razliku od većine aplikacija i veb portala širom sveta koji daju indeks, daje vrlo jasno i precizno tenutnu informaciju o koncentraciji zagađujućih materija u vazduhu.

“Vaša aluzija je bila na promenu indikativnog indeksa koja se desila u prethodnom periodu, ali ona se neće nikako reflektovati na godišnji izveštaj”, kaže Radović.