Šta MI možemo da uradimo za očuvanje planete

Šta MI možemo da uradimo za očuvanje planete
Foto: Jason Blackeye, Unsplash

Borba protiv klimatskih promena, i zaštita životne sredine u velikoj meri je u rukama država, međutim akcije pojedinaca, iako deluju zanemarljivo mogu da doprinesu ovoj borbi – kroz menjanje navika, edukaciju, ili vršenje pritiska na institucije da se ovim problemom pozabave ozbiljnije.

Edukujte se o problemima i razgovarajte o njima

Uzroci klimatske krize i njeni efekti su brojni i uglavnom su međusobno isprepleteni. Uključuju pokret masovne industrijalizacije koji je zavladao u 18. veku i upotrebu fosilnih goriva, kao i krčenje šuma, pogoršanje zdravlja naših okeana, širenje intenzivne poljoprivrede i rast transporta i infrastrukture.

Posledice toga su da živimo u svetu koji se brzo zagreva, gde nivo mora raste, biološka raznolikost propada, dezertifikacija se povećava i život kakav znamo moraće iz osnova da se promeni na mnogo načina. Razumevanje uticaja koje imamo na našu planetu pomaže nam da znamo kako te uticaje možemo smanjiti, ili čak zaustaviti njihovu pojavu.

Relevantnih izvora za edukaciju o klimatskoj krizi ima dosta, piše britanski Independent. NASA nadgleda „vitalne znakove“ planete, koristeći satelitsku tehnologiju i objavljuje najnovija naučna istraživanja, a njihova veb strana posvećena klimi takođe sadrži alate za učenje, članke, studije i interaktivne stranice dizajnirane da pomognu da se razume šta se dešava širom sveta i zašto.

Portali, kao što su Grist, Carbon Brief, Climate Home News i Greenpeace’s Unearthed, takođe pokrivaju nauku, politiku i istraživački rad na životnoj sredini i srodna pitanja.

Međutim, pored čitanja, i razgovor o životnoj sredini je podjednako važan.

Razgovor sa prijateljima, porodicom i kolegama o klimatskoj krizi je vitalno sredstvo za učenje, podizanje svesti o problemu i pomoć u izgradnji samopouzdanja potrebnog za akciju.

Istraživanje Univerziteta Birkbeck pokazalo je da za ljude koji poznaju nekoga ko je odustao od letenja zbog klimatske krize postoji 50 procenata veća verovatnoća da će i oni sami odustati od korišćenja aviona prilikom putovanja. U Kaliforniji je ista studija otkrila da je mnogo veća verovatnoća da će domaćinstva instalirati solarne panele u četvrtima koja ih već imaju.

Izvršite pritisak na Vladu i druge insistucije

Foto: Dušan Komarčević. RSE

Nakon pandemije koronavirusa, vlade širom sveta obavezuju se da će „raditi bolje“, sa mnogim zelenim inicijativama na vrhu liste za akciju.

Da ovo ne bi ostala samo prazna obećanja od vitalnog je značaja za građane da podstaknu svoje vlade da donesu teške odluke potrebne za suočavanje sa klimatskom krizom. To možete učiniti kroz vršenje pritiska na institucije i kontaktiranje lokalnih političara ili poslanika u Skupštini.

Preduzmite direktnu akciju

Zeleni pokreti u Srbiji jačaju, a interesovanje građana za zaštitu životne sredine je sve veće, pokazao je to i nedavno održani Ekološki ustanak.

Istražite lokalne inicijative i pridružite im se u akcijama. Iako verovatno nećete postati globani fenomen poput Školskog štrajka Grete Tunberg, možete privući pažnju lokalne zajednice i priključiti se svetskim akcijama lokalno.

Da podsetimo, pre ograničenog javnog okupljanja zbog pandemije globalnog koronavirusa, 29. novembra 2019. godine, tri dana pre početka klimatskog samita UN Cop25 u Madridu, održani su masovni protesti u 2.400 gradova širom 157 zemalja u znak protesta zbog neaktivnosti vlada u vezi sa klimatskom krizom. Ukupan broj demonstranata se procenjuje na 2 miliona ljudi.

Naučite da cenite prirodni svet

Danas oko 55 procenata globalne populacije živi u gradovima, a UN predviđa se da će procenat skočiti na skoro 70 odsto tokom narednih 30 godina. Stoga ne čudi što naša veza sa svetom prirode postaje sve disfunkcionalnija.

I ne morate da odete dalje od lokalnog odmorišta kako biste se uverili da je odnos građana prema prirodi u najmanju ruku neodgovoran. Izletišta i popularna turistička mesta u prirodi zatrpana su đubretom koje posetioci ostave za sobom, što dovodi do ozbiljnih posledica po životinjski i biljni svet.

Foto: Antoine GIRET, Unsplash

Razumevanje i uvažavanje prirodnog sveta pomaže nam da shvatimo problem u kojem se nalazimo, i pomoći će nam da izađemo iz njega.

Neposredne posledice života u svetu koji se brzo menja prisilile su nas da preispitamo svoj odnos sa prirodom, sa većim fokusom na to da je ekologija postala uobičajena u akademskim krugovima, filozofiji, zdravstvu i našoj kulturi.

Jedan od primera je Netfliksov dokumentarni film „Moj učitelj hobotnica“, u kojem jedinstvena veza koju čovek stvara sa hobotnicom s kojom svakodnevno odlazi na plivanje, na kraju menja ceo njegov pogled na život i kako razume mesto ljudi u svetu.

Povećavanje naše svesti o načinu interakcije biljaka i životinja takođe nam pomaže da razumemo veće i duže ekološke procese i ljudske uloge u njima.

Pokušajte da bolje razumete ljude i planetu

Rad filozofa Romana Krznarića iz 2015. godine, pod nazivom Efekat empatije, objašnjava kako saosećanje sa drugima „postaje jedna od osnovnih sila za suočavanje sa globalnim izazovima, od humanitarnih katastrofa i nasilnih političkih sukoba do klimatske krize i gubitka biodiverziteta“, piše Independent.

Krznarić tvrdi da empatija može transformisati naš mentalni sklop i motivisati ljude da im prioritet bude zajednički interes nad ličnim interesom.

Smanjite sopstveni uticaj na zagađenje

Mnogi spiskovi koji predlažu kako se najbolje boriti s klimatskom krizom usredsređeni su na odluke o kupovini, poput smanjenja potrošnje mesa, smanjenja broja letova, manje vožnje i upotrebe manje plastike. Iako su predlozi valjani, oni često služe za prebacivanje krivice sa proizvođača na ljude koji kupuju ove proizvode ili usluge. Da li bi svaki građanin planete trebalo da ne koristi robu i usluge koje štete planeti, ili zakonima i odgovornom poslovnom praksom treba postići da se ne prodaje roba i usluge koje doprinose ekološkoj krizi.

Evo liste načina da smanjite svoj lični štetni uticaj na planetu:

Smanjite jedenje mesa i mlečnih proizvoda – Proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda odgovorna je za ogromnih 14 procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Šetajte i vozite bicikl više – Pored toga što ćete biti u formi i izbeći saobraćajne gužve, ovakav vid putovanja smanjuje i emisije fosilnih goriva.

Letite manje – Iako nekada neophodno, letenje u avionima je loše. Globalna avijacija čini dva procenta globalnih emisija gasova i predviđa se da će ta cifra rasti.

Učinite svoj dom efikasnijim – Ako možete da priuštite da poboljšate izolaciju i sredstva za grejanje kuće, učinite to. Nedavno je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila da će konkurs za građane koji žele da uz subvenciju države zamene stolariju na stanovima i kućama biti raspisan sredinom juna.

Takođe, isključivanje svetla i električnih uređaja, smanjenje grejanja i nošenje dodatnog sloja odeće i korišćenje energetski efikasnih sijalica dobri su načini da umanjite račune za struju i svoje emisije.

Kupite polovnu odeću – Modna industrija je jedan od najvećih svetskih zagađivača, koja proizvodi više emisija gasova sa efektom staklene bašte od celokupnog vodnog saobraćaja i međunarodnih letova zajedno. Za proizvodnju jedne organske pamučne majice može biti potrebno čak 5.000 litara vode. Boje, proizvodni procesi i transport imaju značajne posledice po životnu sredinu, a na kraju se ogromne količine proizvedene odeće čak i ne prodaju.

Smanjite otpad – Navikli smo na koncept „bacanja stvari“. Izbegavajte otpad od hrane, koji ako se nepravilno kompostira – na primer na deponiji – može da stvori ogromne aerobne procese koji stvaraju metan – izuzetno moćan gas sa efektom staklene bašte. Izveštaj UNEP navodi da svaki građanin Srbije za godinu dana baci 83 kilograma hrane, što je 726.196 tona godišnje. Plastika koju svakodonevno koristimo u vidu plastičnih kesa i flaša smatra se jednim od najvećih neprijatelja životne sredine. Samnjite upotrebu plastike tako što ćete kese zameniti kolicima ili cegerom – i to jednim, jer proces pravljenja cegera koji se lažno reklamiraju kao „eko-frendli“ takođe utiče na životnu sredinu.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena *