COP29 u Bakuu započeo je razgovorima o klimatskom finansiranju i odgovornosti razvijenih zemalja prema zemljama u razvoju, naglašavajući potrebu za međunarodnom saradnjom i hitnim delovanjem kako bi se osigurao održivi razvoj za najugroženije regije sveta.

Generalni sekretar UN, António Gutereš, obratio se okupljenima s pozivom na urgentne mere i solidarnost, naglašavajući da „klimatska kriza ne poznaje granice“ i da „svaka država, bilo bogata ili siromašna, mora preuzeti odgovornost u ovoj borbi.”

U svom govoru, Gutereš je upozorio da je svet na putu da se suoči sa najtoplijom godinom u istoriji, ističući da klimatske promene već danas pogađaju milione ljudi, posebno u zemljama u razvoju koje su najviše izložene ekstremnim vremenskim uslovima. „Ovo je odlučujući trenutak za našu budućnost,“ rekao je Gutereš, pozivajući države da pojačaju svoje napore u smanjenju emisija i podrže prelazak na obnovljive izvore energije.

„Finansijska podrška mora biti osigurana kako bi najugroženiji mogli da se prilagode,“ naglasio je Gutereš, tražeći od bogatijih zemalja da obezbede potrebne resurse za prilagođavanje klimatskim promenama. Ovaj apel dodatno je istakao ključnu temu ovogodišnjeg COP, a to je mobilizacija globalnog finansiranja kako bi se zemlje u razvoju osposobile za suočavanje sa klimatskim krizama.

Naglasak na klimatskom finansiranju za ranjive države

Na otvaranju konferencije, klimatsko finansiranje za zemlje u razvoju zauzelo je centralno mesto, s posebnim fokusom na obezbeđivanje sredstava za prilagođavanje i ublažavanje posledica klimatskih promena. Gutereš je ponovo pozvao razvijene zemlje da povećaju svoje finansijske doprinose, ističući da su prethodno obećanih 100 milijardi dolara godišnje tek početak i da će biti potrebni mnogo veći iznosi kako bi se postigli ciljevi klimatske pravde i inkluzije.

Manje učešće na ovogodišnjem samitu

Ujedinjene nacije su potvrdile da je ukupan privremeni broj učesnika na COP29 iznosio 66.778 – što predstavlja značajan pad u odnosu na 83.884 učesnika prošle godine u Dubaiju. Ovaj pad u broju prisutnih delegata i posmatrača izazvao je pitanja o održivosti i mobilizaciji podrške za klimatske ciljeve na globalnom nivou.

Trgovina ugljenikom: Prvi korak ka globalnom finansiranju klimatske tranzicije

Jedan od značajnih koraka prvog dana COP29 bilo je usvajanje okvira za međudržavnu trgovinu ugljenikovim kreditima, deo Pariskog sporazuma poznat kao član 6.4, koji omogućava zemljama da trguju pravima na emisije kako bi smanjile svoje ugljenične otiske. Ovaj mehanizam, koji ima potencijal da generiše do 250 milijardi dolara godišnje, od ključne je važnosti za finansiranje zelenih inicijativa u zemljama sa nižim prihodima, piše Wall Street Journal.

Vučić na COP29

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič učestvovao je na COP29. U obraćanju je Vučić istakao da “kao međunarodna zajednica, moramo da pokažemo odgovornost i solidarno delujemo kako bismo sačuvali našu planetu za buduće generacije”.

“Srbija se pridružuje globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena. Kroz svoje nacionalne strategije i politike, nastavljamo da radimo na smanjenju emisije ugljen-dioksida, promovisanju energetske efikasnosti, zaštiti biodiverziteta i promovisanju zelene energetske tranzicije. Neka nam ovaj Samit bude podsetnik da, uprkos izazovima, imamo snage da promenimo kurs, sačuvamo planetu i obezbedimo bolju budućnost za sve“, naveo je Vučić.

Predsednik Vučić rekao je učesnicima Samita COP-29 u Bakuu da postoji nekoliko preduslova da bismo počeli da se borimo sa klimatksim promenama – prvo moramo da povratimo mir u svetu.

On je istakao da male zemlje plaćaju cenu problema koje su stvorile najjači.

“Zato smatram da je izuzetno važno da pronađemo nove finansijske instrumente kako bismo pomogli nerazvijenim i zemljama u razvoju. Još jednom pozivam velike i bogate da pomognu siromašnim zemljama. Na kraju, naša baština i nasleđe koje ostavljamo mladim ljudima, jeste da stvorimo pravično i održivo društvo i svet“, istakao je predsednik Vučić u svom obraćanju.

Američka posvećenost klimatskoj agendi uprkos političkim promenama

Specijalni izaslanik za klimu, Džon Podesta, uverio je prisutne da će SAD ostati posvećene globalnoj klimatskoj borbi uprkos izboru Donalda Trampa. U svojoj izjavi, Podesta je podsetio na važnost klimatske politike kao pitanja od globalnog značaja koje nadilazi pojedinačne političke cikluse, piše Politico.

Apel predsednika Evropske komisije za mobilizaciju finansija

U obraćanju delegatima, predsednica Evropske komisije, Ursula von der Lejen, pozvala je razvijene zemlje da povećaju svoje doprinose klimatskom fondu, ističući da je trenutak za akciju kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma. Von der Lejen je naglasila važnost obezbeđivanja resursa za zemlje koje nemaju dovoljno sredstava za prelazak na čistu energiju, naglašavajući da Evropska unija planira povećati svoje doprinose u skladu sa ovim zahtevima.

Kina naglašava važnost međunarodne saradnje sa SAD

U svetlu sve većih klimatskih izazova, kineski izaslanik Liu Dženmin pozvao je na konstruktivan dijalog sa SAD, ističući da bi saradnja dve najveće svetske ekonomije mogla imati značajan uticaj na globalne klimatske napore. Ovaj poziv na saradnju dolazi u trenutku kada se svet suočava sa promenama u američkoj politici prema klimatskim pitanjima.

Zahtevi zemalja u razvoju za većim finansiranjem

Predvođene Kinom i Grupom 77, zemlje u razvoju iznele su ambiciozan zahtev da razvijene zemlje obezbede više od 1,3 triliona dolara godišnje za pomoć u suočavanju sa klimatskim izazovima. Ova suma, značajno veća od prethodno obećanih 100 milijardi dolara godišnje, naglašava rastuću potrebu za dodatnim resursima kako bi se pomoglo najugroženijim zemljama.

Ambiciozne mere Ujedinjenog Kraljevstva za smanjenje emisija

Premijer Kjer Starmer najavio je cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida za 81% do 2035. godine, oslanjajući se na preporuke britanskog Komiteta za klimatske promene i ulogu obnovljivih izvora energije. Starmer je istakao da ova tranzicija neće zahtevati promene u načinu života građana, piše The Times.

Kanada poziva na ujedinjene napore i zajedničke ciljeve

Kanadski premijer, Džastin Trudo, istakao je da je potreban jedinstven globalni front kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena, pozivajući razvijene nacije da preuzmu vodeću ulogu u klimatskim akcijama. Trudo je naglasio potrebu da se stvore zajednički ciljevi, posebno u pogledu finansiranja klimatskih inicijativa i inovacija. Njegovo obraćanje bilo je apel za ujedinjenu akciju kako bi se obezbedila održiva budućnost.

Kritike zbog spore implementacije klimatskih obećanja

Na drugom danu samita, delegati iz organizacija civilnog društva izrazili su zabrinutost zbog sporog napretka u ispunjavanju klimatskih obaveza koje su razvijene zemlje ranije preuzele. Predstavnici su upozorili da su dosadašnja sredstva neadekvatna i da će biti potrebno daleko više resursa kako bi se postigli ciljevi smanjenja emisija i adaptacije. Ovi glasovi pozvali su na veći nivo transparentnosti i hitnost u ispunjavanju obećanja.

Azerbejdžan brani fosilna goriva kao “Božji dar”

Na otvaranju samita, predsednik Azerbejdžana, Ilham Alijev, opisao je naftu i gas kao “Božji dar” za svoju zemlju, branivši njihovu upotrebu u razvoju nacionalne ekonomije. Ova izjava pokrenula je debatu o ulozi fosilnih goriva u svetu koji nastoji da smanji emisije, prenosi The Times.