Ogromna ploča treseta bogata ugljenikom, otkrivena u centralnoj Africi, ugrožena je nekontrolisanim razvojem i predstavlja značajan rizik za buduće klimatske promene, piše BBC.
Tokom poslednje decenije, tim naučnika je proveo mesece kampujući u zabačenim močvarama koje se graniče sa džinovskom rekom Kongo, pazeći na krokodile, zmije i nizijske gorile – i mapirajući konture džinovske ploče treseta bogate ugljeniko, za koji sada veruju da bi mogao da pokrije područje znatno veće od Engleske.
“Zaista želimo da popunimo praznine na mapi. To je težak posao. Ali uvek je avantura. Radim to već 10 godina, tako da mi se mora dopasti”, rekla je dr Greta Dargie, sa britanskog Univerziteta u Lidsu za BBC.
Naučnici su – mapirajući svako mesto pomoću GPS monitora – fotografisali jezgra treseta, a zatim ih zatvorili u plastiku da bi poslali na Univerzitet u Lidsu na dalju analizu.
“Ovaj treset je toliko važan u kontekstu klimatskih promena. Imamo veoma veliku količinu – oko 30 milijardi tona – ugljenika uskladištenog ovde. A ako se ispusti u atmosferu, to će ubrzati globalne promene”, rekao je Suspens Ifo , vodeći stručnjak Kongo-Brazavil za tresetišta, koji je bio u poseti timu.
Nastaju hiljadama godina, nestaju za nekoliko nedelja
„To je oko 20 godina američkih emisija fosilnih goriva. Mislim da ovi ekosistemi još nisu cenjeni onako kako bi trebalo da budu na međunarodnom nivou. [Vladi Konga i Brazavila] je potrebna međunarodna zajednica da ih finansijski podrži kako bi se osiguralo da ova tresetišta ostanu zaštićena “, istakla je dr Dargie.
Tresetišta sadrže mnogo više ugljenika od ogromnih šuma u kojima se nalaze. Ali treset, kome su bile potrebne hiljade godina da se izgradi, može se uništiti u roku od nekoliko nedelja ukoliko se osuši.
Glavne pretnje dolaze od dužih sušnih sezona, povezanih sa klimatskim promenama, i od čovekovih akcija kao što su neodržive poljoprivredne prakse – ozbiljan izazov jer Kongo-Brazavil i njegovi susedi koji nastoje da razviju svoje ekonomije i prilagode se rastućoj populaciji.
Najnovija zabrinutost je mogućnost potvrđivanja i eksploatacije značajnih nalazišta nafte u blizini tresetišta.
Vlada Konga i Brazavila je već počela da parceliše blokove zemlje i traži potencijalne investitore, iako postoji izvesna neizvesnost u pogledu obima i značaja rezervi nafte.
“Ne možete tražiti od nas da čuvamo naše prirodne resurse u tajnosti. Ako treba da ih eksploatišemo, mi ćemo ih eksploatisati, na održiv način i u skladu sa ekološkim pravilima,” rekla je ministarka za životnu sredinu Konga-Brazavil Arlet Soudan-Nonault, odbacujući zabrinutost zbog korupcije i lošeg upravljanja.
„Ne možete stalno da govorite: ‘Ovi Afrikanci – oni zloupotrebljavaju sredstva.’ Vreme je da shvatimo da je u našem zajedničkom interesu očuvanje [treseta] Jer ako [Zapad] ne pomogne da podrži naš rad na očuvanju, bićemo u obavezi da koristimo sopstvene prirodne resurse, jer nam je novac potreban”, dodala je ona.
Pokreti za eksploataciju resursa zakopanih ispod tresetišta već su u toku preko reke u Demokratskoj Republici Kongo.
Katastrofalne posledice
Ministar DR Konga Didier Budimbu, nedavno je najavio aukciju zemljišta koje će biti izgrađeno za proizvodnju nafte. Naučnici kažu da se neka od namenskih lokacija preklapaju sa tresetištem. Na nedavnom sastanku kabineta, gospodin Budimbu je rekao kolegama da “nacionalna proizvodnja nafte mora napustiti skromnu zonu od 25.000 barela dnevno”.
“Ako se ovaj plan ne zaustavi, to će imati katastrofalne posledice”, rekla je Iren Vabiva Betoko iz Greenpeace Africa. „Tako da je imperativ da vlada DR Konga i donatori ulože napore da zaustave naftne blokove i počnu da govore o obnovljivoj energiji.
Ali uprkos nizu međunarodnih sporazuma o potrebi zaštite tresetišta u basenu Konga, u regionu raste frustracija, a ministri poput gospođe Soudan-Nonault optužuju Zapad za licemerje.
„Sada kada je Amazon izgubio svoju ulogu regulatora svetske klime zbog krčenja šuma… basen Konga deluje kao pluća čovečanstva. I bubrezi takođe“, rekla je ona, o tekućoj ulozi tresetišta u hvatanju CO2 iz atmosfera. Šta se desilo sa svim obećanjima koja je dala međunarodna zajednica? Ne možete nam reći: ‘Stegnite kaiš da bogati svet može da diše.’ U međuvremenu se vi obogatite, a mi gladujemo”.
„Nećemo moći da se obuzdavamo beskonačno“, rekla je Soudan-Nonault, nagovestivši da će se Kongo-Brazavil obratiti Kini za pomoć i da ćemo „prihvatiti najbolje ponude“ podrške.
Autoritarna vlada Konga-Brazavil, podstaknuta prihodima sa svojih naftnih polja na moru, i navedena kao jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu, odbacila je pritužbe da pokušava da uceni Zapad da finansira projekte za podršku tresetišta.
„Hajde da ne pričamo tako. Spremni smo. Imamo investicioni plan. Nema razloga zašto ne možemo da dobijemo ova sredstva“, rekla je gospođa Soudan-Nonault.
Leave a Comment
Your email address will not be published. Required fields are marked with *