Izmenama i dopune Zakona o vodama je propisano „da se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup i neposrednom pogodbom za plutajuće objekte koji su postavljeni na ovom zemljištu na teritoriji Beograda do dana stupanja na snagu ovog Zakona“.

“Ovim Zakonom se propisuje da vodno zemljište u javnoj svojini koje se daje u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, a koje se nalazi na zaštićenom području ili području ekološke mreže, daju u zakup po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine”, rekla je Vujović ranije u Skupštini Srbije.

Vujović je rekla da su radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanje njihovih potreba predloženim izmenama i dopunama Zakona o vodama pojedini poslovi iz nadležnosti Republike Srbije povereni Autonomnoj pokrajini, gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave i javnom vodoprivrednom preduzeću.

“Izmenama člana 10b Zakona o vodama propisuje se da se vodno zemljište izuzetno daje u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim, indirektnim korisnicima budžetskih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, izabranom izvođaču radova radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, koji su na predlog Ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva određeni aktom Vlade u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji”, rekla je ona.

Ona je rekla da se izmenama i dopunama Zakona o vodama produžava rok za određivanje granica vodnog zemljišta do 31.decembra 2023.godine.

Izmenama i dopunama Zakona o vodama usaglašavaju se rešanja iz ovog Zakona sa odrebama zakono o opštem upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru, prekršajima, zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o javnoj svojini.

Opozicija i eko-aktivisti nezadovoljni

Pokret Ne davimo Beograd, Svetska organizacija za prirodu (WWF) još 35 organizacija u prethodnim danima tražili su hitno povlačenje iz skupštinske procedure navedeni nacrt izmena i dopuna Zakona i otvaranje javne rasprave ističući da se građanima Srbije oduzimaju ljudska prava i resursi, kao i da se postavlja pitanje kome je u interesu sprovođenje ovakvog zakona.

U zajedničkom saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI i WWF pozivali su danas građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o neustavnim i nezakonitim izmena Zakona o vodama.

“Članom 2. Zakona o referendumu predviđeno je da građani referendumom odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine. Članom 10. istog Zakona predviđeno je da akt o raspisivanju republičkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje 100.000 birača, što RERI i WWF Adria ovom inicijativom žele da postignu”, navodi se u saopštenju.

Oni su upozorili da se predloženim izmenama i dopunama, između ostalog, menjaju odredbe o načinima korišćenja i davanju u zakup vodnog zemljišta. Tako se predviđa uvođenje mehanizma „neposredne pogodbe“ pri davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje plutajućih objekata (splavova).

“Ovaj primer pokazuje da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima. Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu”, navode iz RERI i WWF.

Iz ove dve organizacije podseili su da su se građani Slovenije na nedavno održanom referendumu u ogromnoj većini (čak 87% izašlih birača) izjasnili protiv izmena Zakona o vodama i odbili da svoje vodne resurse prepuste nekontrolisanoj uzurpaciji bez realnih kontrolnih mehanizama.

“Ubeđeni smo da bi građani Srbije u sličnom, gotovo istom broju rekli NE privatizaciji i uzurpaciji njihovih reka – samo kada bi ih neko pitao”, navode i dodaju da je povlačenje “neustavnog predloga Zakona o vodama već je zahtevalo preko 40 organizacija civilnog društva”.

Zabranjena gradnja mini-hidroelektrana

Pored Zakona o vodoma u Skupštini su usvojene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode kojima se propisuje zabrana izgradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim područjima, a omogućeno je i formiranje Saveta korisnika zaštićenog područja.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je, obrazlažući izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, da se ovim propisom definiše načelo predostrožnosti u slučajevima kada postoji pretnja nastanka štete za zaštićeno područje i područje ekološke mreže i kada imamo nedovoljno naučnih podataka.

“U tim slučajevima nedostatak naučnih podataka neće biti uzet kao razlog za nedonošenje odluke, odlaganje ili nepreduzimanje mera za sprečavanje ugrožavanja vegetacije i prirode”, istakla je ona.

Vujović je rekla da planovi i programi koji su u pripremi, a koji mogu da imaju značajan uticaj na ciljeve očuvanja i celovitosti ekološki značajnog područja, mogu biti doneti samo nakon sprovedenog postupka ocene prihvatljivosti.

Ona je rekla da će akta o uslovina zaštite prirode za nacionalne parkove i zaštićena područja prve i druge kategorije koje proglašava Vlada donositi Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a za zaštićena područja koja proglašava nadležni organ Autonomne pokrajine (AP) donosiće nadležni organ AP.

Vujović je rekla da se izmenama i dopunama ovog Zakona omogućava povećanje površine pod zaštićenim područjima i ispunjenje ciljeva definisanih Prostornim planom Srbije.