Zove se solarpank. Izraz, nastao 2008. godine, odnosi se na umetnički pokret koji široko zamišlja kako bi budućnost mogla izgledati da živimo u skladu sa prirodom u održivom i egalitarnom svetu.

“Solarpank je zaista jedino rešenje za egzistencijalni kutak klimatske katastrofe u koji smo uložili kao vrsta”, kaže Mišel Tulumelo, učiteljica solarpank umetnosti iz Njujorka za BBC.

“Ako želimo da preživimo i zadržimo neke stvari do kojih nam je stalo na zemlji, to podrazumeva neophodnu temeljnu promenu našeg pogleda na svet gde potpuno menjamo svoj pogled iz konkurentskog u kooperativno.”

Tokom poslednjih nekoliko godina, solarpunk je iz estetskog prešao u nešto više nalik praktičnom pokretu, ali je počeo prvenstveno kao vizuelni rečnik i književni podžanr naučne fantastike. Sufiks „pank“ svrstava ga u naučnofantastičnu liniju koja uključuje dizelpank, steampunk ​​i sajberpank, ali vizija i ikonografija solarpunka su dramatično drugačiji.

Zapravo, solarpank je u suprotnosti sa sajberpunkom – umesto distopije koja je sastavni deo sajberpanka, solarpank zamišlja svet u kome se današnja egzistencijalna pretnja – klimatska kriza – ili rešava ili joj se pristupa prilagodljivom domišljatošću.

Od umetničkog do praktičnog

Gardens by the Bay u Singapuru, vijetnamski Golden bridge, građevinski poduhvati arhitektonskog tima MAD iz Pekinga, projekti modernih ekosistema Vincenta Kalebauta, ili vertikalne šume u Milanu arhitekte Stefana Boerija važe za nosioce izgleda i stila solarpanka.

Ali kakav uticaj ovaj rastući, utopijski pokret ima na tehnološku industriju? Da li su nadahnuti? Da li uopšte slušaju?

Kompanija Verne Global upravlja data centar uslugama iz kampusa na Islandu, a pokreće ih 100% obnovljiva energija.

Direktor tehnologija Tejt Kantrel kaže da se natprirodno kopno Islanda savršeno uklapa u solarpank.

“Etos solarpanka obuhvata tehnologiju koja nestaje u životnoj sredini, a tehnologija pokrenuta obnovljivom energijom doslovni je deo kružne ekonomije – one koja eliminiše otpad stalnom upotrebom resursa”, dodaje on.

Kanadska firma Carbon Upcicling Technologies (CUT) jedna je od organizacija koja koristi solarpunk da prenese svoju viziju. Njegova reaktorska tehnologija omogućava razgradnju materijala i apsorpciju CO2, stvarajući poboljšane aditive za beton.

CUT je 2020. godine lansirao potrošački brend Expedition Air, koji prodaje proizvode poput slika i majica napravljenih od materijala ugljenika. To je potez ukorenjen u solarpanku i zasnovan je na programu Artist in Residence.

“Čim smo počeli da radimo sa umetnicima kako bismo pokazali kako uhvaćeni ugljenik može da se ugradi u tako različite proizvode, počeli smo da primamo upite od kompanija i većih marki koje žele da integrišu naš materijal u svoje postojeće linije proizvoda”, kaže Madison Savilov.

Eli Dai, softverski inženjer i entuzijast solarpanka, kaže da bi nešto zaista bilo solarpank ono mora biti neprofitno. “Naravno, kapitalizam može doprineti tehnologiji, ali ljudi moraju uvek biti ispred profita. Dakle, ako tehnološke kompanije mogu pomoći u širenju etosa solarpanka bez mijenjanja onoga što to znači, ja se slažem s tim . “

Solarpank je u suprotnosti sa mnogim velikim tehnološkim kompanijama, ali ostaje velika i neiskorišćena prilika za inspiraciju inovacija i za prenošenje novih ideja, tvrde zagovornici ovog pokreta.