Istraživanje objavljeno u časopisu Ecology Letters pokazuje da trenutni modeli ne uzimaju u obzir složenost ekosistema koji su pogođeni klimatskim promenama. Kao rezultat toga, ove stope izumiranja su verovatno potcenjene.

Kako klima nastavlja da se brzo menja, područje u kojem određena vrsta može da živi često se smanjuje. Istraživači su se pitali koje faktore osim klime moraju uzeti u obzir kada pokušavaju da odrede obilje vrsta, distribuciju i rizik od izumiranja.

„Ovo je centralno pitanje u ekologiji, a postalo je još važnije sa klimatskim promenama“, kaže je koautorka studije Margaret Evans, docentkinja dendrohronologije u Laboratoriji za istraživanje prstenova drveća.

Proučavanje indirektnih efekata

Evans i njeni saradnici koristili su podatke sa preko 23.000 borova na jugozapadu Sjedinjenih Država da bi modelirali kako klima utiče na vrste borova.

Ona utiče na drveće direktno preko temperature i padavina, ali i indirektno zahvaljujući insektima i vatri. Ti indirektni efekti mogu izazvati brze promene u populaciji drveća. Istraživači kažu da se ova nijansa ne može uhvatiti koristeći klimatske modele, koji svoje procene zasnivaju isključivo na direktnim klimatskim uticajima.

„Ako želimo da napravimo predviđanja, moramo da znamo šta uzrokuje da se vrste nalaze u nekom području na prvom mestu“, rekla je glavna autorka studije Emili Šulc, koja je bila postdoktorski istraživač na Univerzitetu Arizona kada je ovo istraživanje sprovedeno, a sada je postdoktor. istraživač na Univerzitetu Nevada, Reno. „Gledali smo na klimu i konkurenciju sa drugim vrstama kao na dva moguća objašnjenja. Ono što smo otkrili je da oba faktora imaju određenu važnost za to gde nalazimo vrste, ali se činilo da je klima važnija.“

Svako može da posmatra direktne efekte klime na biljne vrste vozeći se planinama Santa Katalina severno od Tusona, gde rastu borovi, rekao je Evans. Kako se penjete, pejzaž se hladi i ekosistem se menja od pustinje do grmlja do borovih šuma. Kako se klima na jugozapadu SAD zagreva i suši, vrste se povlače u područja sa nižim temperaturama dalje u planinu. Na samom vrhu, neke vrste nemaju više gde da odu.

Kaskadni efekti klimatskih promena

Složeniji, indirektni efekti klime na distribuciju vrsta verovatno će izazvati iznenadne promene u obilju i distribuciji koje nisu predvidljive samo iz perspektive klime, rekao je Evans.

„Klimatske promene imaju kaskadne efekte na ekosisteme. Klimatski stres čini pojedine vrste fiziološki slabim i podložnijim bolestima“, rekao je Evans.

„Razumevanje distribucije vrsta je mnogo komplikovanije nego što će sami klimatski modeli obuhvatiti jer oni ne obuhvataju taj nivo složenosti. Predviđanja iz klimatskih modela predstavljaju krajnju tačku koju biste očekivali da se ništa komplikovano nije dogodilo, ali to nije stvarni svet.”

Istraživači su odlučili da prate borove pinjona jer je ova vrsta pretrpela dramatične promene u populaciji poslednjih decenija, zbog suše i kasnijih izbijanja insekata.

„Početkom 2000. došlo je do jake regionalne suše“, rekao je Šulc. “Ti nesrećni uslovi su stresli drveće i učinili ih ranjivim na napade njihovog prirodnog neprijatelja, potkornjaka.”

Klima takođe indirektno utiče na pinjone na druge načine. Sami vlažni uslovi mogu imati direktan i pozitivan uticaj na pinjone, ali takvi uslovi mogu imati i indirektne negativne efekte. Više kiše znači više vegetacije, što može biti gorivo za šumske požare.

„Pinonovi borovi uopšte nisu otporni na vatru“, rekao je Šulc. „Želimo sledeće da uključimo vatru u naše modele.

Evans je rekla da je imala svoje “aha!” trenutak kada je razgovarala za ručkom sa drugom u kampusu.

„Pričao mi je o svom radu o izumiranju zlatne žabe Monte Verde“, priseća se ona. „Da li je klimatska ili invazivna čitrid gljivica uzrokovala da žabe širom sveta prođu kroz masovno odumiranje? Suština, za zlatnu žabu Monte Verde, bila je da je to bila interakcija između njih. Godina ekstremne suše koju su imali zatim je smanjio veličinu i broj bazena u kojima su žabe pronađene. Pošto su bile natrpane u manje bazene, brže su prenosile gljivicu.”

Evans je rekla da ju je scenario naterao da shvati kako klima i drugi faktori mogu da utiču na izazivanje naglog opadanja i izumiranja.

Slični obrasci stresa, bolesti i masovne smrtnosti izazvanih klimom pojavljuju se u vrstama širom sveta. Na primer, bolest poznata kao sindrom trošenja morskih zvezda pogodila je populaciju morskih zvezda 2013. i 2014. godine, biljke mačeve paprati su u množinama izumrle 2013., a saiga — vrsta antilope — je desetkovana 2015. Evans i njeni saradnici kažu slično obrasci će se nastaviti dok se vrste bore da se nose sa svetom koji se brzo menja.