Desetogodišnji istraživački projekat proučavao je uticaj dihlor-difenil-trihloretana (DDT) na spermatski epigenom muškaraca iz južnoafričke zajednice Vhavenda i grenlandskih Inuita.

Studija, objavljena u časopisu Environmental Health Perspectives, pokazuje povezanost dugotrajne izloženosti DDT-u i promena u spermatskom epigenomu. Ove promene, posebno u genima vitalnim za plodnost, razvoj embriona, neurorazvoj i regulaciju hormona, korespondiraju s povećanim stopama prirođenih mana i bolesti, uključujući neurološke i metaboličke poremećaje.

“Identifikovali smo regione spermatskog epigenoma koji su povezani sa nivoom DDE-a (hemikalije koje nastaju kada se DDT razgradi), i ova asocijacija prati trend odgovora na dozu. Mislim da je to prilično upečatljivo, u smislu da što ste više izloženi DDE-u, veći su defekti u hromatinu, odnosno metilacija DNK u spermatozoidima,” rekla je Arien Lismer, doktorantkinja na McGill-ovom Odeljenju za farmakologiju i terapeutiku, koja je završila rad dok je radila na svom doktoratu.

“Pokazujemo da je odgovor spermatskog epigenoma na izloženost toksinima može biti povezan s bolestima u sledećoj generaciji,” rekla je Sara Kimins, doktorka nauka, koja je vodila istraživanje kao profesorka farmakologije i terapeutike na McGillu, a sada je takođe profesorka na Odeljenju za patologiju i ćelijsku biologiju na Univerzitetu u Montrеalu. “Ovo je ključni novi korak za polje, jer iako postoji mnogo studija na životinjama koje pokazuju efekte toksina na spermatski epigenom, studije na ljudima to nisu sveobuhvatno pokazale.”

Malarija, klimatske promene i ‘efekat skakavca’

Iako postoji globalna zabrana DDT-a radi zaštite ljudi i životne sredine od njegovih efekata, južnoafrička vlada ima posebnu dozvolu za njegovu upotrebu kao insekticida radi kontrole malarije. U nekim područjima, unutrašnjost kuća je prekrivena ovim toksinom. Nalazi studije naglašavaju hitnost pronalaženja alternativnih načina kontrole malarije i drugih bolesti koje prenose insekti.

“Realnost je da ljudi, posebno mala deca i trudnice, i dalje umiru od malarije. Ne možemo sebi da priuštimo da ljudi u područjima zahvaćenim malarijom odbiju prskanje svojih kuća, jer će to povećati njihov rizik od dobijanja malarije,” kaže Tian de Jager, doktor nauka, dekan Fakulteta zdravstvenih nauka i profesor za ekološko zdravlje na Školi za zdravstvene sisteme i javno zdravlje na Univerzitetu u Pretoriji.

Štaviše, broj ljudi i životinja izloženih DDT-u navodno se povećava zbog klimatskih promena. DDT može putovati ogromnim udaljenostima kroz ono što je poznato kao ‘efekat skakavca’, isparavajući se s toplim vazduhom i vraćajući se na Zemlju s kišom i snegom u hladnim regionima, gde perzistira u arktičkom prehrambenom lancu.

Preispitivanje uloge očeva u razvoju dece

Nalazi takođe ističu važnost uzimanja očeva u obzir u diskusijama o zdravlju i razvoju dece. Iako je opšteprihvaćeno da žene treba da izbegavaju izloženost ekološkim kontaminantima tokom trudnoće, manje pažnje je posvećeno tome kako toksini utiču na očeve.

“Obično mislimo da sve što očevi treba da urade je da oplode. Ali zapravo zaboravljamo da polovina tog genoma i epigenoma dolazi od očeva, a polovina od majki. Ono što taj epigenom radi u razvoju embriona je ključno za normalan razvoj,” kaže Dženis Bejli, doktorka nauka, bivša profesorka životinjskih nauka na Univerzitetu Laval, a sada naučna direktorka Fonda za istraživanje u oblasti prirodnih i tehničkih nauka u Kvebeku (FRQNT).

Iako se studija fokusira na izloženost DDT-u, istraživači kažu da nije veliki skok zaključiti da izloženost uobičajenijim endokrinim disruptorima koji se nalaze u kozmetici i proizvodima za ličnu higijenu može delovati na sličan način.