Kako je upozorila visoka zvaničnica UN Patricija Espinosa – svetsku bezbednost i i stabilnost mogle bi da sruše migraciona kriza i nestašica hrane koje bi donele sukobe i haos, ako zemlje ne uspeju da se uhvate u koštac sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

“Mi zaista govorimo o očuvanju stabilnosti zemalja, očuvanju institucija koje smo gradili tokom toliko godina, očuvanju najboljih ciljeva koje su naše zemlje postavile zajedno. Katastrofalni scenario ukazuje na to da bismo imali ogroman priliv raseljenih ljudi”, upozorila je izvršna sekretaraka Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama.

Ona je dodala da bi neuspeh samita povukao različite posledice.

“To bi značilo manje hrane, pa je verovatna kriza u bezbednosti hrane. To bi ostavilo mnogo više ljudi podložno užasnim situacijama, terorističkim i nasilnim grupama. To znači mnogo izvora nestabilnosti.”

U intervjuu za Observer rekla je da uticaj samita nije samo “ekološki”.

“Reč je i o celom sistemu koji smo izgradili. Znamo šta su migracione krize izazvale u prošlosti. Ako bismo to videli u još većem broju – ne samo međunarodne, već i unutrašnje migracije – to bi izazvalo veoma ozbiljne probleme”.

Neuobičajeno snažna upozorenja od obično rezervisane Espinose dolaze u trenutku kada se svetski lideri pripremaju za poslednje pregovore o Cop26 u Glazgovu. Lideri zemalja G20 – najvećih svetskih ekonomija sastaće se sa predstavnicima zemljama u razvojusledećeg vikenda u Rimu na dvodnevnim preliminarnim razgovorima, a zatim će otputovati u Glazgov, gde će se pridružiti šefovovima oko 100 vlada na pregovorima o klimi Cop26.

Espinosa, bivša ministarka u meksičkoj vladi, preuzela je funkciju u UN 2016. Ona deli primarnu odgovornost za razgovore sa Alokom Šarmom, britanskim ministrom koja će delovati kao presednik. Tokom dve nedelje, oni će pokušati da okupe skoro 200 zemalja kako bi sproveli ciljeve značajnog Pariskog sporazuma o klimi iz 2015, tako što će se pregovarati o oštrim rezovima emisija gasova staklene bašte u narednoj deceniji.

Pregovori bez Putina i Si Đipinga

Neki ključni lideri – uključujući Si Đinpinga, predsednika Kine, sada najvećeg svetskog emitera ugljen-dioksida, i ruskog šefa države Vladimira Putina – verovatno neće prisustvovati. Espinosa je rekla da ovi izostanci neće sprečiti uspešan ishod, dodajući: „Neće sve zemlje biti zastupljene na nivou šefa države. Nemam nikakve informacije o prisustvu predsednika Sija, ali nastavljam da sarađujem sa kineskom delegacijom, i postoji veoma važni napori Kine u tom procesu”.

Trenutno smanjenje emisija na nivou zemalja potpisnica Pariskog sporazuma daleko je od onog koje je obećano. Emisije su redukovane za manje od 45 odsto (u odnosu na 2010.) konačnog cilja koji su naučnici odredli za 2030. godinu kako bi limitirali globalno zagrevanje zemlje ispod 1,5 stepeni celzijusa.

Espinosa je iznela mogućnost da bi – ako pregovori u Glazgovu ne budu zadovoljavajući, odnosno ako bude razlike između neophodnih i ponuđenih rezova . od nacija moglo biti zatraženo da revidiraju svoje planove ubrzo nakon toga .

Ovakav zahtev naići će na nezadovoljstvo kod velikog broja zemalja. Prema Pariskom sporazumu, revizije bi trebalo da se vrše svakih pet godina – ovaj put je šest jer je Cop26 odložen za godinu dana zbog Covida – ali stručnjaci veruju da je ovo predug period, jer emisije i dalje rastu, a cilj od 1,5C će skliznuti van domašaja osim ako se ove decenije ne naprave oštri rezovi.

„Predstavnicima vlade to verovatno nije najatraktivnija ideja – kada završite plan, vratite se i recite svima koji su uključeni u proces: ’Dobro, sada morate da nastavite da revidirate svoj plan’“, rekla je ona. „Ali ovo je najveći izazov sa kojim se čovečanstvo suočava, tako da zaista nemamo drugu opciju. I znamo da se situacije menjaju, tehnologije se menjaju, procesi se menjaju, tako da uvek postoji prostor za poboljšanje.”