Kompanja Rio Tinto krajem prošle nedelje je objavila preliminarne nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ kako bi, kako su saopštili, omogućila javnosti da dobije uvid u potencijalne uticaje projekta na životnu sredinu i mere za njihovo ublažavanje.

“Nacrti studija zasnovani su na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat „Jadar“ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine”, naveli su u saopštenju i dodali da su nacrti objavljenih studija rezultat su ukupno šest i po godina rada.

“Rad na studijama počeo je prikupljanjem podataka o početnom stanju, nakon čega je sprovedeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite. Objavljivanje nacrta studija na 2.000 stranica, sa pratećim objašnjenjima, ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu koji predviđa zakon Republike Srbije”.

Šta piše u studiji

U nacrtu studije najavljeno je postavljanje savremenih sistema za filtriranje za efikasnošću od 99 odsto regulisanih emisija i da bi „sve emisije koje bi se proizvele tokom procesa bile bi znatno ispod ekološke granice koja je propisana zakonima Republike Srbije i Evropske unije, čak i pre ulaska u sistem za filtriranje“.

Rio Tinto tvrdi da otpadne vode ne bi imale negativan uticaj na tok ili kvalitet vode u reci Korenita., a kao se navodi u nacrtu studije voda za potrebe projekta Jadar bi se dobijala iz tri izvora: iz podzmenih voda iz aluvijalnih sedimenata reke Drine, one koja se nalazi na teritoriji željenog rudnika i iz kišnice.

„Bazen za prihvat otpadnih procesnih voda projektovan je da primi svu prekomernu kišnicu, čineći rizik od izlivanja bazena veoma malim. Bazeni predviđaju prelivnike u slučaju vanrednih situacija za ispuštanje vode u reku Korenitu kada priliv atmosferskih voda premaši projektovani kapacitet bazena“, piše u studiji.

Kada je reč o – od strane kritičara projekta – često pominjanoj sumpornoj kiselini i njenim isparenjima, iz kompanije navode da neće biti negativnog uticaja na vazduh jer bi se rastvaranje obavljalo ispod tačke ključanja (250ºC) što bi, tvrde iz Rio Tinta, bilo dovoljno da znatno umanji negativan uticaj na životnu sredinu.

Kako je pojašnjeno u studiji – izlazni gas bi prolazio kroz prečišćavanje rastvorom natrijum karbonata, kako bi se uklonila sva potencijalno zalutala kisela isparenja.

U kasnijem saopštenju koje je prosleđeno N1 iz kompanije su naveli da projekat Jadar “neće ispuštati sumpornu kislinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu”.

Vučićeva najava, skupštinska rasprava

Nove informacije o stavu države o projektu Jadar stigle su za vikend, kada je Fajnenšl tajms objavio intervju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kojem je šef države izjavio da su „nove garancije“ Rio Tinta i Evropske unije spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li će na lokaciji Jadar biti ispunjeni neophodni ekološki standardi.

„Ako sve isporučimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, rekao je Vučić za FT i dodao da je projektovano da rudnik proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje, što bi bilo „dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi – otprilike 1,1 milion automobila“, preneo je Rojters.

Ako bude završen, projekat bi mogao da obezbedi 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom i pomogne da kompanija Rio Tinto postane vodeći proizvođač litijuma, ističe Rojters.

Politička diskusija nastavila se u parlamentu. Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da bi o nacrtu studije trebalo povesti javnu raspravu, između ostalog i u parlamentu i to možda već od sledeće nedelje Brnabić je novinarima u Skupštini Srbije, nakon sednice kolegijuma, kazala da je na njoj bilo reči o projektu „Jadar“ i iskopavanju litijuma, ali demantovala da je najavila „veliki povratak“ tog projekta.

„Ja sam govorila da je parlament mesto za razgovor i debatu i da o pitanjima važnim za društvo treba parlament da razgovara. Kroz javne debate, sastanke… Juče su izašle tri procene uticaja na životnu sredinu. Parlament treba da vodi debatu o tome“, kazala je ona.

“Jeftina propaganda“

Reakcije eko-aktivista i predstavnika opozicije nisu izostale. Ekološki ustanak ocenio je objavu nacrta kao “jeftinu propagandu” i “smekšavanje tvrdog stava građana”

„Ovo što ‘Rio Tinto’ sada radi, objavljivanje nacrta studije, iako zvaničnog dokumenta o dozvoli za iskopavanje ne postiji jer je projekat ‘ukinut’, zove se ‘smekšavanje’ tvrdog stava građana oko ovog projekta“, naveli su iz Ekološkog ustanka i pozvali gađane da „ne nasedaju na jeftinu propagandu“.

Iz Ekološkog ustanka pitaju zašto „Rio Tinto“ sada brine za informisanje građana i javni dijalog, dok u vreme protesta građana protiv iskopavanja litijuma u okolini Loznice to nije pokušavala.

„Zašto je trebalo dve godine da se uradi Studija o proceni uticaja? Zar nisu tada, dok su trajali protesti, tvrdili kako će sve biti rađeno u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, pričali o zelenom rudarenju, o prfitabilnosti iskopavanja litijuma za građane Repiblike Srbije“, navedeno je u saopštenju.

Pokret Kreni – promeni poručio je da se gazi Ustav Republike Srbije neodlučivanjem o narodnoj inicijativi koju je potpisalo 38.191 građana a kojim je jasno tražena zabrana ekološkog uništavanja Srbije kroz iskopavanje bora i litijuma.

Time je prekršeno, navodi se, načelo narodne suverenosti koja je temeljna vrednost ustavnog poretka i kojom je jasno propisana obaveza da se Narodna skupština izjašnjava o narodnoj inicijativi koju u zakonom propisanom roku zatraži preko 30.000 građana.

Pokret Marš sa Drine, na čelu sa glumicom i aktivistkinjom Bojanom Novaković uputio je otvoreno pismo Brnabić optužujući je da radi na promociji privatne kompanije.

Da podsetimo, Srbija je 2022. godine stopirala projekat Jadar vredan 2,4 milijarde dolara nakon masovnih ekoloških protesta.