Rukovodilac službe za zaštitu voda „Vode Vojvodine“ Jovan Vignjević rekao je da se prema izveštaju kapetana broda koji plovi pod bugarskom zastavom u Dunav kod Čelareva izlilo 35 hiljada litara pogonske nafte. Kako je naglasio, nafta se izlivala po površini Dunava, u njegovom plovnom delu.

Zabranjeno kupanje na novosadskom Štrandu

Iz novosadskog Gradskog zelenila saopšteno je da je na Štrandu uvedena stroga zabrana kupanja zbog naftne mrlje kao posledica izlivanja goriva iz broda koji je plovio pod bugarskom zastavom.

Iz bezbednosnih razloga kupanje će biti strogo zabranjeno sve dok nadležne službe ne uklone mrlju i dok nadležni instituti ne saopšte da je voda ispravna za kupanje, navodi se u saopštenju.

Posledice izlivanja nafte

Bilo da se nafta izlila u reci ili okeanu ona može da ima katastrofalne posledice po životnu sredinu – može da ubije životinje i ptice koje žive na površini trovanjem ili gušenjem, kao i da utiče na plovnost i prirodnu hidroizolaciju.

Životinje koje su najviše pogođene naftom su često one koje žive na ili blizu površine reke ili u staništima na obali. Ribe mogu biti ugrožene ako se nafta pomeša u vodeni stub ili potone ispod površine.

Nafta koja se ispušta u životnu sredinu može štetiti staništima, a gubitak staništa može da promeni obrasce migracije i poremeti životni ciklus životinja i dovede do erozije obale.

U zavisnosti od gustine nafte koja se izlila postoji opasnost da ona potone na dno reke, što otežava ili onemogućava čišćenje, međutim nafta izlivena kod Čelareva nije potonula i iz Ministarstva poljoprivrede navode da je utvrđena pogodna lokacija na kojoj je moguće postavljanje zaštitne plivajuće brane kako bi se uhvatila naftna mrlja. Zapravo, predvidljivost rečnih struja olakšava procenu u kom pravcu će se nafta kretati.

“Po postavljanju zaštitne plivajuće zavese uhvaćena naftna mrlja se odvaja od vodene faze, skladišti i zbrinjava“, ističe se u saopštenju Ministarstva.

Izlivanje nafte u okeanu nije isto kao u reci

Za razliku od okeana, reke ponekad imaju strukture kao što su brane i druge barijere koje blokiraju ili usporavaju slobodan protok vode. Tokom izlivanja nafte na reci, ove strukture takođe mogu usporiti kretanje nafte.

To je korisna funkcija za one koji pokučavaju da očiste naftu. Obale reke takođe mogu da spreče širenje prolivene nafte. Pošto se nafta otežanije širi nego na otvorenoj vodi, naftne mrlje mogu biti deblje na rekama, a napori za oporavak mogu biti efikasniji.

Jedan izuzetak je slučaj pretočnih brana. Voda koja prolazi preko brana može biti veoma turbulentna, uzrokujući da se ulje rasprši u vodeni stub. Ta nafta ima tendenciju da ne izbija na površinu i formira jednu mrlju.

Rastinje otežava čišćenje

Kada biljke rastu u rekama i obrubljuju njihove obale to otežava čišćenje nafte u odnosu na obale okeana koje su mahom kamenite ili peskovite. Ako nafta prođe kroz bumove, dugačke plutajuće barijere koje se koriste da spreče širenje nafte i ostave premaz na biljkama, tada opcije čišćenja biljaka uglavnom uključuju sečenje, spaljivanje, tretiranje hemikalijama ili ispiranje vegetacije vodom pod niskim pritiskom.

Još jedan problem za izlivanje nafte u rekama je sediment. Reke često nose mnogo nanosa u svojim tokovima. To znači da sediment ima potencijal da se zalepi za kapljice nafte. Na kraju (u zavisnosti od toga koliko je reka jaka i puna sedimenata) deo kombinacije nafte i sedimenta može da se slegne na dno reke, obično blizu ušća reke kada voda usporava i stiže do otvorenog mora.