Nivoi gasova sa efektom staklene bašte dostigli su rekordne vrednosti u 2023. godini, obavezujući planetu na rastuće temperature u godinama koje dolaze, saopštilo je u ponedeljak telo UN za praćenje vremena.

Prema biltenu o gasovima sa efektom staklene bašte Svetske meteorološke organizacije (SMO), ugljen-dioksid se akumulira u atmosferi brže nego ikada tokom postojanja čovečanstva. Koncentracije su porasle za 11,4 procenata u samo dve decenije.

Porast CO2 u atmosferi u 2023. bio je veći nego onaj zabeležen u 2022, ali manji nego u prethodne tri godine. Bio je to drugi najveći godišnji porast u poslednjoj deceniji. Veliki šumski požari i moguće smanjenje ugljenika koji apsorbuju šume, zajedno sa i dalje visokim emisijama CO2 iz ljudskih aktivnosti, doprineli su povećanju.

SMO navodi da su prosečne globalne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte CO2, metana i azot-suboksida porasle u 2023. godini. Koncentracije CO2 dostigle su 151 procenat predindustrijskih nivoa, metana 265 procenata, a azot-suboksida 125 procenata.

Vest dolazi pred COP29 klimatski samit u Bakuu, Azerbejdžan, sledećeg meseca. Generalna sekretarka SMO, Celest Saulo, kaže da bi ovo trebalo da “uključi alarm” za donosioce odluka.

Novi izveštaj sugeriše da je to možda slučaj. “Jasno je da smo van koloseka kada je reč o postizanju cilja Pariskog sporazuma da ograničimo globalno zagrevanje na daleko ispod 2°C, te da težimo ka 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa.

“Ovo nisu samo statistike. Svaki delić miliona i svaki deo stepena porasta temperature ima stvaran uticaj na naše živote i našu planetu.”

Nacionalni klimatski planovi daleko su od potrebnih smanjenja emisija U ponedeljak je UN takođe objavio poseban izveštaj koji procenjuje trenutne nacionalno određene doprinose (NDC) zemalja.

Utvrđeno je da nacionalne politike za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte značajno zaostaju za onim što je potrebno da bi se ograničilo katastrofalno globalno zagrevanje.

Da bi se ostalo u okviru cilja Pariskog sporazuma za ograničenje zagrevanja na 1,5°C, Međuvladin panel za klimatske promene navodi da emisije moraju biti smanjene za 43 procenata do 2030. godine.

Trenutne politike predviđaju smanjenje globalnih emisija za 51,5 gigatona CO2 do kraja decenije – što je samo 2,6 procenata manje od onoga što su bile 2019.

Trenutni nacionalni klimatski planovi daleko su od onoga što je potrebno da se zaustavi globalno zagrevanje koje bi moglo da ugrozi svaku ekonomiju i razori živote i sredstva za život milijardi ljudi širom sveta. Simon Stiell Izvršni sekretar UNFCCC Kako zemlje rade na novim, snažnijim NDC-ima, koji se očekuju u februaru naredne godine, izveštaj pokazuje da je napravljen marginalni napredak u odnosu na prošlu godinu, s obećanjima koja su daleko ispod potrebnog nivoa. To stavlja dodatni pritisak na svetske lidere da postignu ambiciozni napredak na COP29 u Bakuu u novembru.

“Zaključci izveštaja su surovi, ali ne i iznenađujući – trenutni nacionalni klimatski planovi daleko su od onoga što je potrebno da se zaustavi globalno zagrevanje koje bi moglo da ugrozi svaku ekonomiju i razori živote i sredstva za život milijardi ljudi širom sveta”, kaže Simon Stiell, izvršni sekretar UNFCCC-a.

Povezano “Finansijski COP”: Šta očekivati od COP29 klimatskog samita u Bakuu sledećeg meseca COP-ovi se bore da zadrže 1,5°C živim. Postoje li bolji oblici klimatske diplomatije? “Nasuprot tome, mnogo smeliji nacionalni klimatski planovi mogu ne samo da spreče klimatski haos – ako se dobro sprovedu, oni mogu biti transformacioni za ljude i prosperitet u svakoj naciji.”

Stiell je dodao da bi zaključci izveštaja trebalo da predstavljaju “prelomnu tačku”, služeći kao “surov podsetnik zašto COP29 mora doneti rezultate”.

Ovo dolazi nakon ozbiljnog upozorenja prošle nedelje iz Programa UN za životnu sredinu, koji je rekao da su šanse za ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa “praktično nula”.