Iz ministarstva ističu da energetska tranzicija ne znači naglo zatvaranje termoelektrana, “već razvoj, investicije i nova radna mesta”.

Najpre je sindikat Rudarskog basena Kolubara saopštio da je Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo pismo Elektroprivredi Srbije da obustavi sve aktivnosti na gradnji termoelektrane Kolubara B, posle čega je ovaj sindikat organizovao zbor radnika na gradilištu ove elektrane nedaleko od mesta Kalenić, smatrajući da se obustavljanjen gradnje “ugrožavaju njihova radna mesta”.

Potom je, međutim, Ministarstvo saopštilo da energetska tranzicija, na osnovu usvojenog prvog domaćeg Zakona o obnovljivim izvorima energije, ne znači “ni naglo zatvaranje termoelektrana, ni gubitak radnih mesta”.

“Da bi se Srbija našla među dobitnicima energetske tranzicije, Ministarstvo zajedno sa svim drugim nadležnim institucijama priprema planove i strategije koji omogućavaju da delujemo pravovremeno, da planiramo rad naših elektrana do 2050. i obezbedimo da Srbija ima dovoljno energije. “Nasuprot tome stoje netačna i zlonamerna tumačenja ovih namera, sa ciljem da se iz nečijih ličnih ili političkih interesa izazove strah kod radnika EPS-a da će sutra ostati bez posla, a termoelektrane ugašene preko noći. Oni koji proces energetske tranzicije, u kojem se nalazi ne samo Evropa već čitav svet, pokušavaju da u Srbiji podriju već u samom početku, u fazi planiranja, pokazuju da ne žele dobro ni najvećim energetskim kompanijama, ni njihovim zaposlenima”, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Precizira se da će se nova radna mesta otvarati zbog izgradnje i upravljanja novim hidroelektranama, gasnim elektranama, solarnim elektranama i vetroelektranama

“Čitav ovaj proces nije otpočeo niti će se desiti preko noći, već se njime upravlja planski i strateški, u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih, kao što smo radili i u slučaju podele delatnosti i izdvajanja Elektrodistribucije Srbije iz EPS. Na isti način, zajedno sa sindikatima pravićemo i planove rada elektrana do 2050. koji podrazumeva i postepeno smanjivanje proizvodnje električne energije iz uglja”, saoštilo je MInistarstvo rudarstva i energetike.

Radnici nezadovoljni

Sa odlukom ministarstva, ipak, nisu se složili radnici Kolubare, koji smatraju da ugalj mora da bude oslonac Srbije narednih 30 godina.

Radnici navode da zaliha lignita u Rudarskom basenu „Kolubara“ ima za još 40 godina i da bi nova telmoelektrana Kolubara B bila najekonomičnija, jer se naslanja na novi ugljenokop Radljevo.

U martu prošle godine EPS je potpisala sporazum za izgradnju ove termoelektrane sa kineskom kompanijom Power China. Procenjena vrednost investicije je 385 miliona evra. Krajem oktobra, međutim, oglasila se i Kancelarija EU u Srbiji koja je saopštila da izgradnja ove termoelektrane, kao i ulaganje novca u termoelektranu Kolubara A, nisu dobar put za Srbiju, jer EU pokušava da ne koristi ugalj i fosilna goriva u proizvodnji energije.

I pored bojkota radnika, Srbija će u procesu pridruživanja Evropskoj uniji morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe.

Najveći izvor zagađenja

Ugalj se smatra jednim od najvećih zagađivača, a kako navodi RERI – sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, a glavnu ulogu imaju termoelektrane.

RERI upozorava da se kompanije koje njima upravljaju i države regiona ne pridržavaju zakona o emisijama štetnih gasova. Isto važi za ostala velika ložišta – industrijske pogone s najvećom potrošnjom energije, a ona su u industrijskoj delatnosti najodgovornija za zagađivanje pored proizvodnje struje. S termoelektranama na ugalj neće biti moguće dostići ugljeničnu neutralnost do polovine veka. Takođe, upozorava RERI industriji preti finansijski krah ukoliko brzo ne počne da usvaja čistije tehnologije.

Na šta smo se obavezali

Skupština Srbije je u martu usvojila Zakon o klimatskim promenama koji je osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Premijerka Srbije Ana Brnabić je u novembru 2020. u ime Srbije potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji.

Ovom deklaracijom zemlje regiona su se obavezale na uvođenje modela za oporezivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje udela obnovljivih izvora energije i postupno ukidanje subvencija za ugalj. Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, koji sadrži mere kako bi EU bila klimatski neutralna do 2050

Zorana Mihajlović, upozorila je da bi većina prihoda TE ‘Кolubara B’ otišla bi na takse za ugljenik, zbog zagađenja. Te takse sada iznose 51 evro po toni ugljenika, na početku godine su bile 35 evra, a do kraja godine se očekuje da će biti 130 evra. Ako znamo da ćemo te takse morati da plaćamo na energiju iz novih termoelektrana, onda je veliko pitanje da li treba da ih gradimo ukoliko znamo da ćemo onda plaćati još više za takse“, navela je ona.