Izveštaj se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena i daje osvrt na sprovođenje Zelene agende u Republici Srbiji.

Kvalitet vazduha koji dišemo, (ne)dostupnost čiste vode za piće, ugroženost prirodnih staništa i vrsta, širenje divljih deponija posledice su propuštenih rokova za sprovođenje EU zakonodavstva u Poglavlju 27, navode iz Koalicije.

Predstavnici Koalicije ističu da država šalje nedvosmislenu poruku da je nedovoljno posvećena promenama na štetu svih građana kojoj životna sredina kao takva još uvek nije prioritet. Javnost ne dobija sve potrebne informacije da bi zaista mogla da učestvuje u donošenju odluka, što procese čini netransparentnim i često u suprotnosti sa potrebama javnosti, posebno kada se javne rasprave održavaju u vreme praznika ili godišnjih odmora.

Pored implementacije u praksi, nedostaje nam i završetak važnih zakonodavnih procesa, koji je za mnoge dokumente uveliko morao biti priveden kraju. Bliži nam se kraj godine, a mi ili ne znamo kako napredujemo, ili znamo da kasnimo sa usvajanjem dokumenata poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o vodama i Strategije razvoja energetike čije objavljivanje čekamo. Rebalansom budžeta za 2023. godinu ponovo je smanjen ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, čime su realni problemi svih građana Srbije u oblasti zaštite životne sredine zanemareni, kao i preporuke Evropske komisije. Sa druge strane, na godišnje planove kvaliteta vazduha čekamo veoma dugo, što znači da ako želimo, možemo tek u 2024. godini doneti mere za loš kvalitet vazduha na osnovu podataka iz 2022. godine. Kada govorimo o upravljanju otpadom, i dalje nemamo podatke koje količine otpada i sastav otpada su u pitanju i kako se njima upravlja, dok istovremeno najmanje pet divljih i nesanitarnih deponija u Srbiji gori na dnevnom nivou. Zaključak novog Izveštaja iz senke jeste da ni ostale oblasti zaštite životne sredine od buke, upravljanja vodama, šumama i prirodom takođe nisu na listi prioriteta institucija i da je napredak veoma spor.

Još jedna zanimljivost na koju je ukazala Koalicija 27 tiče se rasta izdvajanja za međunarodnu izložbu EKSPO 2027. Ova investicija će u 2024. godini prema aktuelnim planovima koštati 0,4% BDP-a sa nacionalnim stadionom, što je praktično znači da je taj iznos veći i od investicija Srbije u oblasti zaštite životne sredine i od investicija u oblasti obrazovanja.

Današnje Predstavljanje Izveštaja Koalicije 27 u Privrednoj komori Srbije otvorio je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji koji je istakao da rad na unapređenju životne sredine zahteva mnogo truda i vremena, zbog čega je Izveštaj iz senke izuzetno važan, kako za lokalni i nacionalni, tako i za regionalni nivo.

Ako dodatno suzimo pogled i posmatramo sprovođenje politika u jedinicama lokalne samouprave, imaćemo potpuniju sliku o sprovođenju ciljeva Zelenog dogovora i Zelene agende, i zato integralni deo Izveštaja iz senke predstavljaju Zelene karte koje prikazuju način na koji jedinice lokalne samouprave u Srbiji primenjuju politike i standarde iz oblasti zaštite životne sredine. Jedinice lokalne samouprave često nemaju kapacitete da se bave ovim pitanjem, te je stanje u analiziranim lokalnim samoupravama ispod zakonskog minimuma. Na događaju su se mogla čuti i lokalna iskustva iz Arilja, Vršca, Subotice, Bora, kao i predstavnika Stalne konferencije gradova i opština.

Kako je najavljeno, godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji biće objavljen 8. novembra, a na osnovu Izveštaja iz senke za Poglavlje 27 možemo izdvojiti da od nedostataka ambicija za ozbiljnije reforme i pomeranje rokova za završetak reformi, procesa koji su teški za praćenje široj javnosti, do nedostataka adekvatnog finansiranja, napredak je spor i nekoordinisan.

Na primer, uprkos tome što se godinama ističe kako je Poglavlje 27 jedno od najtežih i finansijski najzahtevnijih, Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako je iz godine u godinu, ovo bila jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije. Trebalo bi da imamo na umu da iako je Poglavlje 27 jedno od finansijskih zahtevnijih poglavlja, reforme jesu skupe, ali neophodne, jer visoku cenu nemara za našu životnu sredinu već plaćamo našim zdravljem.

Izveštaj iz senke Zelena agenda bez agende pokriva period od aprila 2022. do aprila 2023. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti OVDE.