U okviru Evropske zelene nedelje 2023, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i partneri, obeležili su danas Međunarodni dan zaštite životne sredine. Tim povodom je u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” na Kalemegdanu održan „Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija“. Na njemu su predstavljeni najbolji, do sada podržani i realizovani projekti i investicije za zelenu transformaciju srpske privrede i društva. Događaj je okupio predstavnike i predstavnice poslovnog i bankarskog sektora, relevantnih nacionalnih institucija, civilnog i akademskog sektora, ambasada i međunarodnih institucija. 

„Cilj inicijative Zelena agenda za Zapadni Balkan Evropske unije je da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva, i prebacimo se na obnovljive izvore energije, sačuvamo i bolje koristimo prirodne resurse, smanjimo zagađivanje sredine, očuvamo prirodu i biodiverzitet, i razvijemo sisteme ruralnog i održivog snabdevanja hranom. Cenim da zajedničkim radom možemo da donesemo dobro društvu. Ne postoji planeta B i svakako nema vremena za opuštanje, posebno ne u ova nemirna vremena. Pred nama je još napornog rada: propisi, njihovo sprovođenje, ulaganja i dijalog predstavljaju glavne akcije sutrašnjice. Ozelenjavanje privrede takođe znači ozelenjavanje mentaliteta, te pozivam građane da se uključe i informišu o raznim događajima tokom Evropske zelene nedelje, ali i posle, jer svet traži da se svi aktivno uključimo“, istakao je ambasador i šef Delegacije EU u Srbiji, NJ.E. Emanuele Žiofre.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je iskoristila priliku da pozove jedinice lokalne samouprave koje su izradile planove kvaliteta vazduha ili su ostvarile značajan napredak u planiranju kvaliteta vazduha, da se jave na javni poziv kojim će se sufinansirati mere zaštite vazduha do 50% od ukupne vrednosti projekta, kako bi unapredili kvalitet vazduha u svojim lokalnim samoupravama.  

„Organizovanjem ovog Sajma želeli smo da na jednom mestu okupimo sve inovatore koji uz podršku donatora, UNDP-a i naših partnera aktivno doprinose zelenoj transformaciji Srbije, kako bismo inspirisali druge da krenu istim putem. Pošto su zaživela u praksi, ova zelena rešenja već pozitivno utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, ove kompanije i njihovi proizvodi postaju konkurentniji na izvoznim tržištima, čime doprinose održivom privrednom rastu i otvaranju novih, zelenih radnih mesta“, istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji.

Na Sajmu je učestvovalo više od 40 autora i autorki zelenih rešenja iz privatnog i javnog sektora, organizacija civilnog društva, istraživačkih institucija i lokalnih samouprava. Oni su odgovarali na pitanja posetilaca o razvoju svojih inovacija, od ideja do uspešnih projekata koji doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), prelasku na obnovljive izvore energije, ponovnoj upotrebi otpada za dobijanje novih proizvoda, poboljšanju kvaliteta vazduha i očuvanju biodiverziteta.

U okviru Sajma su održane i tri panel diskusije, na teme od ključnog značaja za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan u Srbiji.

Na prvom panelu, koji je otvorila NJ.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, naglašena je važnost usklađivanja zakonodavnog okvira i javnih politika u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine sa pravnim tekovinama Evropske unije, posebno u kontekstu puta Srbije ka članstvu u EU.

Drugi panel, koji je otvorio ambasador Švajcarske u Srbiji, Nj.E. Urs Šmid, istakao je značaj negovanja kulture inovacija i primene savremenih tehnologija i održivih praksi za ubrzanje zelene tranzicije.

Imajuću u vidu ulogu dostupnosti finansijskih sredstava za uspešnost zelene transformacije, treći panel, na kome je uvodnu reč dao Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, predstavio je različite mogućnosti za ulaganja, kao i mehanizme i modele finansiranja koji mogu da obezbede sprovođenje zelenih rešenja u praksi. 

Bragonzi je istakao da EIB Global, namenski ogranak EIB-a, pomaže Srbiji da napreduje na svom putu ka pristupanju EU, uključujući Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 27 o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama: „Mi smo jedan od glavnih svetskih finansijera klimatskih i održivih projekata. U 2022. godini udeo investicija EIB-a koje su otišle u ove sektore porastao je na 36,5 milijardi evra, ili 58% našeg godišnjeg obima kreditiranja. Ovo je u skladu sa našim Akcionim klimatskih planom da mobilišemo do 1 bilion evra zelenih investicija do kraja ove decenije.“

On je dodao da je uključivanje privatnog sektora od suštinskog značaja za povećanje zelenih investicija: „Međutim, kompanije na Zapadnom Balkanu i dalje zaostaju u poređenju sa sličnim zemljama, prema istraživanju preduzeća koje su sproveli EIB, EBRD i Svetska banka. Iako 10% firmi prijavljuje gubitke od ekstremnih vremenskih prilika, samo 21% kompanija ulaže u energetsku efikasnost, dok 59% smatra da takvo ulaganje nije prioritet. Izveštaj pokazuje da kompanije treba da unaprede svoje strateške ciljeve u vezi sa životnom sredinom, povećaju uključenost menadžmenta i pristup finansijama. Projekat ’EU za Zelenu agendu u Srbiji’ koji podržavamo zajedno sa UNDP-om i drugim partnerima u Srbiji je svakako pravi put napred kada je u pitanju podrška zelenim inovacijama i energetskoj tranziciji privreda u regionu“, rekao je Bragonzi.

Nakon panela, komercijalne banke su predstavile svoju ponudu zelenog finansiranja, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, organizovani su poslovni (B2B) sastanci preduzeća, sa ciljem uspostavljanja novih partnerstava.

Uporedo sa zvaničnim programom, na platou ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić́“, postavljena je  modna instalacija  haljina od recikliranog teksasa dizajnerke Ane Trošić Trajković, koja pokazuje kako ostaci iz tekstilne industrije mogu da budu upotrebljeni za izradu nove odeće, umesto da završe na otpadu. Posetioci su mogli da vežbaju u eko-teretani, u kojoj su sprave za vežbanje napravljene od stabala drveća izvađenog iz reke Save, i da osvoje nagrade za tačne odgovore na pitanja o zaštiti životne sredine. Osim toga, ulaskom u klimatsku kapsulu Centra za promociju nauke, imali su priliku da kroz naučne činjenice, umetničke intervencije i multimedijalne sadržaje, saznaju kakva nas budućnost čeka ukoliko ne budemo adekvatno odgovorili na klimatske promene.

Takođe, u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana zaštite životne sredine, na Savskom šetalištu na Kalemegdanu je otvorena foto izložba sa opisom zelenih ideja, projekata i inovacija, koja će trajati do 11. juna.

Ova izložba i „Sajam zelenih ideja, projekata i inovacija“ organizovani su u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Takođe, događaj je deo Evropske zelene nedelje 2023, koja se održava od 3. do 11. juna, sa fokusom na razvoj veština koje su nam potrebne za stvaranje održivih, otpornih i socijalno pravednih zajednica. Tokom njenog obeležavanja biće prikazana ukupna podrška EU životnoj sredini u Srbiji, te njena saradnja sa nacionalnim i lokalnim partnerima.

POVEZANI ČLANCI

Od sada možete da prijavite divlju deponiju Obeležen Međunarodni dan bicikla 75 miliona za uklanjanje divljih deponija u Srbiji Objavljen Nacionalni izveštaj Konvencije o biološkoj raznovrsnosti