Zagađeni vazduh je najveći svetski ubica životne sredine, odgovoran za najmanje 4 miliona ranih smrti godišnje. Ali samo 1% globalne razvojne pomoći koristi se za rešavanje ove krize, pokazala je analiza Fonda za čist vazduh (CAF).

Zagađenje vazduha ubija više ljudi nego HIV/SIDA, malarija i tuberkuloza zajedno, a ove bolesti dobijaju više sredstava, navodi se u izveštaju. Kada se porede godine izgubljenog života, projekti za HIV/AIDS dobili su 34 puta više sredstava, dok su programi za neuhranjenost dobili sedam puta više. Povećanje finansiranja na slične nivoe za borbu protiv zagađenja vazduha spasilo bi mnoge živote, kažu stručnjaci.

Najmanje za najsiromašnije

Finansiranje projekata kvaliteta vazduha takođe je uveliko usmereno prema azijskim zemljama sa srednjim prihodima, pri čemu afričke i latinoameričke zemlje primaju samo 15% ukupnog iznosa, uprkos tome što imaju mnogo jako zagađenih gradova. Na primer, Mongolija, koja je imala procenjenih 2.260 smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha u 2019. godini, primila je 437 miliona dolara od 2015. do 2020. godine, dok je Nigerija, koja je imala 70.150 ranih smrti zbog zagađenja vazduha, dobila samo 250.000 dolara.

Istraživanje: Srbija najveći evropski emiter SO2 u 2019.

Džejn Burston iz CAF opisala je situaciju kao „ludu i šokantnu“.

„Kada vidite neverovatno i hronično nizak nivo finansiranja s jedne strane, i hronično visok nivo uticaja na javno zdravlje s druge strane, to postaje prilično očigledno je da je potrebno više sredstava”, navela je ona.

„Zagađenje vazduha je velika zdravstvena kriza, ali mnogi projekti koji bi smanjili zagađenje takođe pomažu u ograničavanju klimatskih promena, jer se radi o smanjenju sagorevanja fosilnih goriva. Bila bi to velika pobeda i za jednakost, jer su najsiromašnije zajednice često najviše pogođene zagađenjem vazduha, gde god da ste u svetu”.

Inger Andersen, izvršna direktorka Programa UN za životnu sredinu (Unep), rekla je da finansiranje kvaliteta vazduha ne odgovara razmerama problema

„Naše neumorno sagorevanje fosilnih goriva zagađuje naš vazduh, što globalnu ekonomiju košta milijarde dolara svake godine. Prestanak finansiranja razvoja fosilnih goriva i umesto toga ulaganje u rastuće čiste ekonomije bez ugljenika doneće trenutne koristi. To će spasiti mnoge živote”.

Najviše novca izdvajano za pomoć elektranama

Izvještaj CAF uključuje finansiranje projekta u kojima je poboljšanje kvaliteta vazduha bio postavljeni cilj, i projekata u kojima je zagađenje vazduha smanjeno kao korist od drugih akcija, poput uspostavljanja obnovljive energije ili inicijativa za čisti transport. Istraživanje je pokazalo da je većina sredstava za pomoć za fosilna goriva bila je izdvojena za elektrane.

Gotovo 6 milijardi dolara pomoći dodeljeno je programima za kvalitet vazduha od 2015. do 2020. godine, od čega je 45% otišlo u Kinu, koja je smanjila zagađenje vazduha za 29% u poslednjih sedam godina. Sledeći najveći primaoci bili su Mongolija, Filipini i Pakistan. Indija, sa više od milion ranih smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha godišnje, bila je osma.

In Serbia in 2019, the air was excessively polluted

Afričke i latinoameričke nacije imaju više od 500.000 smrtnih slučajeva godišnje zbog zagađenja vazduha, a taj broj raste. Međutim, oni dobijaju samo 5% i 10% sredstava pomoći, navodi se u izveštaju.

“U Africi će najverovatnije rasti zagađenje zbog brze urbanizacije, pa postoji ogromna prilika da se uhvati u koštac sa zagađenjem vazduha pre nego što postane užasno loše”, rekla je Burston.

Ne kažemo da neuhranjenost, voda i sanitacija, kao i projekti za HIV/AIDS treba da dobiju manje novca. Broj smrtnih slučajeva od njih apsolutno opadaju kao posledica velikih sredstava koja se dobro troše, ali zagađenje vazduha uopšte nije na istom nivou”

Izveštaj preporučuje povećanje nivoa finansiranja, trenutno zaustavljanje svih novih ulaganja u fosilna goriva i postavljanje zagađenja vazduha kao eksplicitni prioritet za razvojnu pomoć.

U Srbiji 3.500 ljudi godišnje umre zbog zagađenja

Studija Svetske zdravstvene orgnizacije iz 2019. pokazala je da se u Srbiji se skoro 3.600 preranih smrti godišnje može pripisati izlaganju sitnim česticama dimenzija do 2,5 μm (PM2.5).

U Srbiji su respiratorne bolesti najčešća oboljenja kod dece i mladih: na njih otpada 17% odnosno 37% ukupnog obolevanja dece uzrasta 0–6, odnosno 7–19 godina, a posebno su izražene u gradovima sa veoma zagađenim vazduhom, kao što su Niš i Bor. Osim toga, u istraživanju koje su nedavno sproveli UNDP i Institut za nuklearne nauke „Vinča“, utvrđena je pozitivna korelacija između koncentracije zagađujućih materija u vazduhu (PM2.5, PM10, CO, NO2) i incidencije COVID-19 u dva grada sa najvećim brojem slučajeva COVID-19: Beogradu i Nišu. Posmatranjem za vreme vanrednog stanja, od 15. marta do 6. maja 2020. godine, najveća pozitivna korelacija utvrđena je za čestice PM10 i PM2.5.

Zbog zagađenog vazduha, gradsko stanovništvo na Zapadnom Balkanu izgubi u proseku čak i 13–16 meseci života, a svake godine skoro 5.000 ljudi prerano umre iz razloga neposredno povezanih sa zagađenjem vazduha.