Gutereš je rekao da „zagađivači moraju da plate” za rastuću štetu izazvanu toplotnim talasima, poplavama, sušom i drugim klimatskim uticajima, i zahtevao da je „krajnje vreme da odgovaraju proizvođači fosilnih goriva, investitori i oni koji omogućavaju rast ove industrije”.

„Danas pozivam sve razvijene ekonomije da oporezuju neočekivanu dobit kompanija za fosilna goriva“, rekao je Gutereš u govoru na Generalnoj skupštini UN. „Ta sredstva bi trebalo da budu preusmerena na dva načina – na zemlje koje trpe gubitke i štetu izazvane klimatskom krizom i na ljude koji se bore sa rastućim cenama hrane i energije.

Guterešov apel došao je u njegovom najhitnijem i najcrnjem govoru do sada o stanju na planeti i volji vlada da promene kurs.

Njegove prve reči su bile: „Naš svet je u velikoj nevolji”.

„Hajde da nemamo iluzije. Mi smo na uzburkanom moru. Zima globalnog nezadovoljstva je na pomolu, kriza troškova života besni, poverenje se urušava, nejednakosti eksplodiraju i naša planeta gori“, rekao je on u skupštini. „Mi smo dužni da delujemo, a ipak smo zaglavljeni u kolosalnoj globalnoj disfunkciji. Međunarodna zajednica nije spremna ili voljna da se uhvati u koštac sa velikim dramatičnim izazovima našeg doba.”

Profiti se mere u milijardama

Porazni govor, održan u sedištu UN u Njujorku, odjekuje pozivima aktivista i Evropske unije da se oporezuju velike naftne i gasne kompanije koje trenutno uživaju rekordne profite nakon ruske invazije na Ukrajinu. U julu je Exxon objavio da je ostvario rekordnu kvartalnu dobit od 17,8 milijardi dolara, dok je Ševron predstavio sopstveni tromesečni rekordni profit od 11,6 milijardi dolara. BP je u međuvremenu ostvario profit od 8,5 milijardi dolara u istom periodu.

Prema Guterešovom predlogu, prihod od poreza bi se slivao u pretežno zemlje u razvoju koje trpe „gubitke i štete“ od globalnog zagrevanja, kako bi se uložio u sisteme ranog upozorenja, oporavak od katastrofa i druge inicijative za izgradnju otpornosti. Ugrožene zemlje spremne su da iskoriste nedelju Generalne skupštine UN da zatraže od bogatih zemalja globalni porez „vezan za klimu i zasnovan na pravdi“ za plaćanje gubitaka i štete.

Gutereš je ranije optužio vlade da imaju “zavisnost” o fosilnim gorivima i nazvao je nove investicije u naftu, ugalj i gas “moralnim i ekonomskim ludilom”.

Ali njegov govor u utorak bio je posebno naglašen, održan na velikom podižu generalne skupštine i nakon nedavne posete generalnog sekretara Pakistanu, gde su poplave koje su izazvale, kako je on nazvao „monsunom na steroidima“, potopile trećinu zemlje i raselile milione ljudi.

„Naša planeta gori“, rekao je Gutereš, pozivajući svetske lidere da prekinu svoj „samoubilački rat protiv prirode“.

„Klimatska kriza je odlučujuće pitanje našeg vremena“, dodao je on. „To mora biti prvi prioritet svake vlade i multilateralne organizacije. Pa ipak, klimatske akcije se stavljaju u zadnji plan – uprkos ogromnoj podršci javnosti širom sveta.”

Žene i devojčice najviše pogođene

„Imamo susret sa klimatskom katastrofom… Najtoplija leta danas mogu biti najhladnija leta sutrašnjice. Klimatski šokovi koji se dešavaju jednom u životu mogu uskoro postati događaji koji se dešavaju jednom godišnje. I sa svakom klimatskom katastrofom, znamo da su žene i devojčice najviše pogođene. Klimatska kriza je studija slučaja moralne i ekonomske nepravde.”

Vlade moraju da sprovedu „intervenciju“ kako bi prekinule svoju zavisnost od fosilnih goriva, rekao je Gutereš, ciljajući ne samo na same ekstraktivne kompanije već i na celokupnu infrastrukturu preduzeća koja ih podržavaju.

„To uključuje banke, privatni kapital, menadžere imovine i druge finansijske institucije koje nastavljaju da ulažu i osiguravaju zagađenje ugljenikom“, rekao je generalni sekretar.

„I to uključuje ogromnu mašinu za odnose s javnošću koja prikuplja milijarde da bi zaštitila industriju fosilnih goriva od preispitivanja. Baš kao što su to činili za duvansku industriju decenijama ranije, lobisti i spin doktori su izbacivali štetne dezinformacije. Interesi za fosilna goriva moraju potrošiti manje vremena na sprečavanje PR katastrofe – a više vremena na sprečavanje planetarne.”

Gutereš je rekao da je „krajnje vreme da se odmakne od beskrajnih diskusija“ i obezbedi finansijska sredstva za ugrožene zemlje i za bogate nacije da udvostruče sredstva za adaptaciju do 2025. godine, kao što su obećali da će učiniti na pregovorima UN o klimi u Škotskoj prošle godine. Dalja runda pregovora, poznata kao Cop27, održaće se u Egiptu u novembru, u kojoj će gubitak i šteta biti centralno pitanje.

Iako su se vlade složile da ograniče globalno zagrevanje na 1,5C iznad predindustrijskog vremena, skoro sve zemlje zaostaju u svojim naporima da smanje emisije gasova staklene bašte dovoljno brzo da izbegnu ovaj nivo zagrevanja i stoga spreče katastrofalne klimatske uticaje.