Vodeća autorka studije LSU Odsek za okeanografiju i priobalne nauke, asistentkinja Čeril Harison i koautori su vodili višestruke kompjuterske simulacije kako bi proučili uticaje regionalnog i nuklearnog rata većeg obima na sisteme Zemlje s obzirom na današnje mogućnosti nuklearnog ratovanja. Devet država trenutno kontroliše više od 13.000 komada nuklearnog oružja u svetu, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.

U svim simuliranim scenarijima istraživača, nuklearne vatrene oluje bi ispuštale čađ i dim u gornju atmosferu koja bi blokirala Sunce što bi rezultiralo propadanjem useva širom sveta. U prvom mesecu nakon nuklearne detonacije, prosečne globalne temperature bi pale za oko 13 stepeni Farenhajta, što je veća promena temperature nego u poslednjem ledenom dobu.

Hlađenje planete

“Nije važno ko koga bombarduje. To mogu biti Indija i Pakistan ili NATO i Rusija. Jednom kada se dim pusti u gornju atmosferu, on se širi globalno i utiče na sve”, rekla je Harison.

Temperature okeana bi brzo opadale i ne bi se vratile u predratno stanje čak ni nakon što se dim raščisti. Kako bi planeta postala hladnija, morski led bi se proširio za više od 6 miliona kvadratnih milja i 6 stopa duboko u nekim basenima blokirajući glavne luke, uključujući luku Tjencin u Pekingu, Kopenhagen i Sankt Peterburg. Morski led bi se proširio na obalne regione koji su inače bez leda, blokirajući transport širom severne hemisfere, što bi otežavalo dopremanje hrane i zaliha u neke gradove kao što je Šangaj, gde brodovi nisu spremni da se suoče sa morskim ledom.

Iznenadni pad svetlosti i temperature okeana, posebno od Arktika do severnog Atlantika i severnog Tihog okeana, ubio bi morske alge, koje su osnova mreže morske hrane, stvarajući u suštini glad u okeanu. Ovo bi zaustavilo većinu ribolova i akvakulture.

Istraživači su simulirali šta bi se desilo sa Zemljinim sistemima ako bi SAD i Rusija upotrebile 4.400 nuklearnog oružja od 100 kilotona za bombardovanje gradova i industrijskih oblasti, što je rezultiralo požarima koji su izbacili 150 teragrama, ili oko 150 milijardi kilograma, dima i crnog ugljenika koji absorbuje sunčevu svetlost, u gornju atmosferu. Takođe su simulirali šta bi se desilo ako bi Indija i Pakistan detonirali oko 500 nuklearnog oružja od 100 kilotona, što bi rezultiralo 5 do 47 teragrama, ili 5 milijardi do 50 milijardi kilograma, dima i čađi, u gornjoj atmosferi.

Strašne posledice

„Nuklearni rat ima strašne posledice za sve. Svetski lideri su ranije koristili naše studije kao podsticaj za okončanje trke u nuklearnom naoružanju ’80, a pre pet godina da donesu sporazum u Ujedinjenim nacijama o zabrani nuklearnog oružja. Nadamo se da će ova nova studija će podstaći više država da ratifikuju sporazum o zabrani“, rekao je koautor Alan Robok, profesor na Odeljenju za nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Rutgers.

Ova studija pokazuje globalnu međusobnu povezanost Zemljinih sistema, posebno u uslovima perturbacija bilo da su uzrokovane vulkanskim erupcijama, masivnim požarima ili ratom.

„Trenutni rat u Ukrajini i kako je on uticao na cene gasa, zaista nam pokazuje koliko su naša globalna ekonomija i naši lanci snabdevanja krhki“, rekao je Harison.

Vulkanske erupcije takođe proizvode oblake čestica u gornjim slojevima atmosfere. Tokom istorije, ove erupcije su imale slične negativne uticaje na planetu i civilizaciju.

„Možemo da izbegnemo nuklearni rat, ali vulkanske erupcije će se definitivno ponoviti. Ne možemo ništa da uradimo povodom toga, tako da je važno kada govorimo o otpornosti i kako da dizajniramo naše društvo, da razmotrimo šta treba da uradimo da se pripremimo za neizbežne klimatske šokove“, rekao je Harison. „Međutim, možemo i moramo da učinimo sve što možemo da izbegnemo nuklearni rat.

Okeanima je potrebno duže da se oporave nego kopnu. U najvećem američko-ruskom scenariju, oporavak okeana će verovatno trajati decenijama na površini i stotinama godina na dubini, dok bi promene na arktičkom morskom ledu verovatno trajale hiljadama godina i efektivno predstavljale „malo nuklearno ledeno doba“. Morski ekosistemi bi bili jako poremećeni i početnim poremećajem i novim stanjem okeana, što bi rezultiralo dugoročnim, globalnim uticajem na usluge ekosistema kao što je ribarstvo, pišu autori.