Najnoviji petogodišnji prosečni podaci pokazuju da su temperature u Evropi sada za 2,3 stepena Celzijusa više u odnosu na preindustrijski nivo, u poređenju sa 1,3 stepena Celzijusa više globalno, navodi se u zajedničkom izveštaju Svetske meteorološke organizacije i agencije EU za klimu, Kopernik.

“Evropa je doživela još jednu godinu sve većih temperatura i intenziviranja ekstremnih klimatskih događaja – uključujući stres od toplote sa rekordnim temperaturama, požarima, talasima vrućina, gubitkom ledenjaka i nedostatkom snežnih padavina”, rekla je Elisabet Hamduš, zamenica šefa odeljenja za Kopernikusa u Izvršnoj komisiji EU.

Evropa bi trebalo ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije

UN-ova Svetska meteorološka organizacija i agencija EU za klimu, Kopernik, su u zajedničkom izveštaju izjavile da kontinent ima priliku da razvije ciljane strategije kako bi ubrzao prelazak na obnovljive resurse poput energije vetra, solarne i hidroelektrične energije u odgovoru na posledice klimatskih promena.

Kontinent je prošle godine generisao 43 procenata svoje električne energije iz obnovljivih izvora, u poređenju sa 36 procenata godinu dana ranije, navode agencije u svom izveštaju o stanju klime u Evropi za prošlu godinu.

Izveštaj pruža doprinos za vodeći izveštaj SMO o stanju globalne klime, koji se objavljuje svake godine već tri decenije, a ove godine je došao sa upozorenjem ‘crvenog alarma’ da svet ne radi dovoljno kako bi se borio protiv posledica globalnog zagrevanja.

Kopernikus je izvestio da je mart bio deseti uzastopni mesec rekordnih mesečnih temperatura. Prosečna temperatura morske površine okeana preko Evrope dostigla je najviši godišnji nivo u 2023. godini, navodi se u izveštaju o Evropi.

Smrtni slučajevi povezani sa ekstremnim vremenom su porasli širom Evrope

Evropski izveštaj se ove godine fokusira na uticaj visokih temperatura na ljudsko zdravlje, napominjući da su smrtni slučajevi povezani sa toplotom porasli širom kontinenta. Više od 150 života je izgubljeno direktno prošle godine u vezi sa olujama, poplavama i požarima.

Troškovi gubitaka ekonomskih gubitaka zbog vremenskih i klimatskih događaja u 2023. godini procenjeni su na više od 13,4 milijarde evra.

“Stotine hiljada ljudi je bilo pogođeno ekstremnim klimatskim događajima u 2023. godini, koji su odgovorni za velike gubitke na kontinentalnom nivou, procenjene su bar u desetinama milijardi evra”, rekao je direktor Kopernikusa, Karlo Buontempo.

Ekstremno vreme je raspirivalo talase vrućina, požare, suše i poplave, navodi se u izveštaju. Visoke temperature su doprinele gubitku ledenjaka na kontinentu, uključujući i Alpe – koje su izgubile oko 10 procenata preostalog ledenog pokrivača tokom poslednje dve godine.

Ipak, autori izveštaja ukazuju na neke izuzetke, kao što su temperature ispod proseka u Skandinaviji i Islandu, iako je živa u termometru bila iznad proseka širom kontinenta u celini.