fbpx

Da li su prva tri dana Cop26 ispunila očekivanja

Da li su prva tri dana Cop26 ispunila očekivanja
Protest klimatskih aktivista u Glazgovu. Foto: Screenshot

Nakon tri udarna dana samita Cop26 pojedini stručnjaci su optimistični po pogledu klimatske budućnost, ali ostalo je još mnogo toga da se uradi.

Počnimo sa lošim vestima. Vlade su daleko, daleko od postizanja svog cilja da ograniče porast globalne temperature na 1,5C.

Već imamo opasne posledice zagrevanja u vidu poplava, rekordnih toplotnih talasa i šumskih požara, sa porastom od samo 1,1C.

Ali u političkom svetu Cop26, stvari izgledaju malo svetlije na suncu u Glazgovu, piše BBC.

Očekivanja od ove konferencije su bila mala, ali iskusni posmatrači klimatskog samita bili su prijatno iznenađeni nizom najava koje sugerišu da je svet na nezaustavljivom putu ka budućnosti sa niskim sadržajem ugljenika.

„Raspoloženje na konferenciji je dobro“, rekao je Pit Bets, bivši vodeći pregovarač EU o klimatskim promenama.

„Trend ka svetu bez ugljenika je nepovratan. Pitanje je kada ćemo tamo stići i kakva će klima biti do tada.

Njegov relativni optimizam može se objasniti nekim od dosadašnjih najava na samitu:

Novac

Bogate zemlje nisu uspele da isporuče svojih obećanih 100 milijardi dolara siromašnim zemljama do 2020. Ali bivši guverner Banke Engleske Mark Karni nastoji da bilijardu dolara privatnog kapitala usmeri ka podršci čiste tehnologije. On je okupio 450 organizacija koje kontrolišu 130 bilijardi dolara, ili oko 40% globalne privatne imovine, i planiraju da prebace finansije na aktivnosti koje pomažu da se krene ka nultom nivou ugljenika, kao što je obnovljiva energija.

Drveće

Više od 100 zemalja obećalo je da će preokrenuti krčenje šuma do 2030. Obećanje uključuje skoro 19,2 milijarde dolara javnih i privatnih sredstava. Već smo videli slične inicijative, ali ova je bolje finansirana.

Metan

Napravljen je pakt o smanjenju emisije drugog najgoreg gasa, metana, za 30% do 2030. Veliki emiteri Kina, Rusija i Indija nisu potpisali, ali se nada da će se pridružiti kasnije.

Stvaranje tržišta

Četrdeset nacija predvođenih UK, uključujući Kinu, Indiju i SAD, nametnuće standarde, podsticaje i pravila, kako bi stvorili tržišta za nove tehnologije. Ovo bi moglo biti transformativno ako bude funkcionisalo. Partneri bi se, na primer, mogli dogovoriti o datumu od kojeg će se određeni procenat čelika praviti bez upotrebe uglja. Ovo bi investitorima dalo samopouzdanje da znaju da će tržišta za inovativne tehnologije biti dostupna i da bi moglo radikalno da snizi cenu čiste tehnologije širom sveta

Čista energija

U onome što bi mogla biti nova paradigma za pomoć zemljama da pređu na čistu energiju, Južna Afrika će dobiti 8,5 milijardi dolara za odbacivanje uglja, u dogovoru sa Francuskom, Nemačkom, UK, SAD i EU.

Indija

Premijer Modi je postavio agresivne ciljeve za proizvodnju energije sa niskim sadržajem ugljenika do 2030. Neki ljudi su zabrinuti da on ne planira da ukine gasove staklene bašte do 2070. – ali svet će se do tada potpuno promeniti, a Indija će verovatno biti ekonomski prinuđena da se usaglasi sa ostalima.

Kat Kramer iz Christian Aid-a, koja vodi kampanju o klimatskim promenama, kaže da su mnoge najave pozitivan znak.

„Sam Cop je proces konsenzusa, tako da je to najmanji zajednički imenitelj. Ono što vidimo su druge inicijative koje su povezane sa Cop – postoji pravi zamah.“

Razočarenja

Za sada je dobro. Ali bilo je razočarenja. Očekivalo se da će Kina poboljšati svoju ponudu za dostizanje vrhunca emisija do 2030. Očekivao se barem simboličan gest, ali nismo dobili ništa.

Jedina uteha za COP je to što Kina obično ispunjava svoja nego što je obećala – za razliku od nekih drugih.

Uzmite naprimer SAD. Bivši predsednik Džordž Buš povukao se iz Kjoto protokola, a Donald Tramp je povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimi.

Jučerašnji izbor republikanskog guvernera u Virdžiniji najavljuje mogući povratak Trampa, koji bi verovatno ponovo poništio klimatske mere.

Pregovarači će sada preći na zadatak sređivanja pravilnika, tako da države mogu da veruju jedna drugoj kada je reč o obećanjima o planovima za smanjenje ugljenika.

Oni će raspravljati oko nedostatka vladinih finansija za siromašne zemlje i potrebama za više novca da bi se prilagodili globalnom zagrevanju. I oni žele “gubitak i štetu” – što je šifra za nadoknadu štete koju su im nanele emisija siromašnih nacija.


Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *

Slušaj Ekologika podcast
Ekologika podcast
Share via
Copy link
Powered by Social Snap