S usvojenim fondom za štetu i gubitke, fokus klimatskih aktivista sada se usmerava prvenstveno na fosilna goriva – i ključnu raspravu o postupnom ukidanju ili smanjenju.

Govoreći ranije danas tokom lansiranja izveštaja Svetske meteorološke organizacije o stanju klime, generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovno je pozvao lidere da deluju na ovom osnovnom pitanju.

“Rekordno globalno zagrevanje trebalo bi da pošalje trnce duž kičme svetskih lidera”, rekao je. Trebalo bi da se obavežu “na postepeno ukidanje fosilnih goriva, s jasnim vremenskim okvirom usklađenim s granicom od 1,5 stepeni.”

Zemlje su se složile da pokrenu fond za štetu i gubitke; veliki napredak od COP27 koji će omogućiti siromašnim zemljama da budu efikasno obeštećene za posledice klimatskih poremećaja.

Pregovarači su usvojili preporuke Odbora za tranziciju za štetu i gubitke, koji se tokom godine sastajao kako bi utvrdio kako će fond funkcionisati u praksi.

U reakciji, Ani Dašgupta, predsednik i izvršni direktor Instituta za resurse sveta, kaže:

“Fond za štetu i gubitke biće spasilac ljudima u njihovom najmračnijem času, omogućavajući porodicama da obnove svoje domove nakon što ih pogodi katastrofa, podržavaće poljoprivrednike kada im usevi budu uništeni i pomoći onima koji postanu trajno raseljeni zbog rastućih mora”

On je dodao da će uspeh ovog fonda zavisiti od brzine i obima kojim će sredstva dolaziti do ljudi kojima je potrebno.

“Pozivamo svetske lidere da najave značajne doprinose na COP28 – ne samo da pokriju početne troškove, već i da popune sam fond. Ljudi u ranjivim zemljama suočiće se sa do 580 milijardi dolara štete povezane s klimom do 2030. godine, a taj broj će samo nastaviti rasti”.

UAE, Nemačka i Velika Britanija dala milionska obećanja za fond za štetu i gubitke

Neposredno nakon što je dogovorena šema finansiranja za štetu i gubitke, domaćin COP28, UAE, obećao je 100 miliona dolara (oko 91,5 miliona evra) novom fondu za žrtve klimatske krize. Nemačka je takođe najavila da će uložiti 100 miliona dolara u fond za štetu i gubitke, a Velika Britanija je obećala 60 miliona dolara, od čega 40 miliona za fond i 20 miliona za aranžmane finansiranja.

SAD su najavile 17,5 miliona dolara za fond za štetu i gubitke, dok Japan doprinosi sa 10 miliona dolara. Italija i Kanada su dve poslednje koje u najavile svoj doprinos, sa obećanih 100 miliona evra, odnosno oko 11 miliona evra.

Grupe civilnog društva pozdravljaju napredak, ali tvrde da bi bogate zemlje trebalo da doprinesu više. Harjet Sing, šefica Globalne političke strategije Mreže za akciju u vezi s klimom Internacional, kaže:

“Domaćin COP28 klimatske konferencije obećao je 100 miliona dolara fondu za štetu i gubitke, a zatim su i neke bogate nacije najavile svoju finansijsku podršku. “Iako su ova sredstva dragocena za pokretanje aktivnosti Fonda, važno je prepoznati da troškovi obnove nakon razornih efekata klimatskih katastrofa iznose stotine milijardi dolara godišnje. Bogate zemlje, s obzirom na njihovu znatno veću istorijsku odgovornost, moraju učiniti više u skladu s njihovim uticajem na emisije zagrevanja planete”, rekla je Sing.

Deklaracija o transformaciji hrane i poljoprivrede

134 zemlje koje pokrivaju 70 odsto svetske zemlje potpisale su Deklaraciju Emirata o održivoj poljoprivredi, otpornim sistemima ishrane i klimatskim akcijama. Deklaracija ih obavezuje da integrišu hranu u svoje klimatske planove – ili nacionalno utvrđeni doprinos (NDC) – do 2025. godine.

Potpisale su ga neke od zemalja sa najvećim emisijama gasova staklene bašte u vezi sa hranom, uključujući Brazil, Kinu i EU.

„Možda ne postoji veća oblast u kojoj se dešavaju nepravde u svetu nego u našoj hrani“, kaže Ani Dasgupta, predsednica i izvršna direktorka Instituta za svetske resurse.

Prehrambeni sistemi uzrokuju najmanje trećinu globalnih emisija, izazivajući suše i ekstremne vremenske prilike koje uništavaju useve poljoprivrednika i nastavljaju ovaj “začarani” krug.

„Pokretanje ove deklaracije je trenutak kada hrana zaista sazreva u klimatskom procesu, šaljući moćan signal nacijama sveta da možemo zadržati cilj od 1,5 stepena na vidiku samo ako delujemo brzo da promenimo globalnu hranu. sistema u pravcu veće održivosti i otpornosti“, dodala je Dasgupta.

Najveći COP do sada

Preliminarna lista učesnika otkrila je da je COP28 verovatno najveća COP ikada organizovan. Na ovoj listi je registrovano 80.000 učesnika, a po prvi put je pored imena učesnika naznačeno i odakle dolaze. Ukupno, 104.000 ljudi uključujući tehničko i bezbednosno osoblje ima pristup plavoj zoni COP28.

Organizatori kažu da se oko 400.000 ljudi prijavilo za dnevnu propusnicu za pristup zelenoj zoni koja je otvorena za javnost.